Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


bet134/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

ора-
лиқда аниқланган 
/ (х )
функцияларнинг бирор синфи бўлиб, р(дг)
[а, Ь]
оралиқда вазн функцияси бўлсин (VI бобга қаранг). 
Энди
қуйидаги
Ь 
п
|
[{х)/(х)йх
 яв 2
Акп)/ ( х к })
 
(1.3)
а
 
1
квадратур формула ва унинг қолдиқ ҳади
ь 
п
Яп(Л
 = 1
9
(х)/(х)йх
 - 2 4 л)/ ( 4 ' г,) 
(1.4)
а
ни қараймиа,
300
www.ziyouz.com kutubxonasi


Қуйида 
\а, Ь]
оралиқни чекли деб фараз қилиб, биз квадра-
тур формула тузишнинг айрим йўналишларини қисқача кўриб чи-
қамиз.
1. 
Кўпинча квадратур формула тузиш учун 
/ ( х)
функция 
\а, Ь\
оралиқда 
п
 
та 
х \ п>, х<-2п>, . . . , х
нуқталар ёрдамида интер-
иоляцияланади:
л о - 2
п
х - х / >
к = 1 1 = 1. ! + к х 'к
(п)

у(п)
+ + ( / ’ х ) ■
Х!
Энди буни 
р(х)
га кўпайтириб интегралласак,
и
п
и
|
р(х)/(х)с1х
= 2
Л (кп)/(х{п))
+
р(х)г„, 
/(х)(1х
к =
1
а
келиб чиқади, бу ерда
Ь 
п

(п)
а
 
/ =
1

! ф к
х к
х /
Шу усулда тузилган квадратур формулалар 
интерполяцион
формулалар
дейилади.
2. Анализдан ва 6-бобдан маълумки, чекли оралиқда узлук-
-сиз функцияларни алгебраик кўпҳадлар билан етарлича юқори
аниқликда яқинлаштириш мумкин (Вейерштрасс теоремаси). 
Шу
билан бирга, кўпҳад даражаси қанча юқори бўлса аниқлик ҳам
шунча юқори бўлади. Шунинг учун ҳам (1.3) формулада 
А \ /
ва
х \ /
параметрларни шундай танлашга ҳаракат қилинадики, бу тенг-
лик етарлича юқори даражали алгебраик кўпҳадлар учун анш<
бўлсин. Шу усул билан тузилган (1.3) формула 
[а, Ь\
оралиқда
узлуксиз бўлган кўп функцияларни интеграллашда аниқлик жиҳа-
тидан яхши натижа беради. Одатда, (1.3) фэрмула барча 
т-
 дара-
жали кўпҳадлар учун аниқ бўлиб, 
/( х)
=
х т+1
учун аниқ бўл-
маса, у ҳолда унинг 
алгебраик аницлик даражаси т га тенг
дейилади.
Фараз қилайлик, 
/ ( х )
функция даврнй функция бўлиб, унинг
даври 2и га тенг бўлсин ва |
/{ х) йх
иитегрални ҳисоблаш талаб
о
қшшнсин. У ҳолда (1.3) формулада 
А/>, х/>
параметрларни шун-
дай таилашга ҳаракат қилинадики, у имкон борича юқори тдртиб*
ли тригонометрик кўпҳадларни аниқ интегралласин.
Аниқлик даражаси (тартиби) энг юқори бўлган квадратур фор-
мулалар катта аҳамиятга эга. Бундай формулалар 
Гаусс типидл
-
ги квадрятур формулалар
дейилади.
3. Квадратур формулалар тузишда эллигинчи йилларнинг охир-
ларидан бошлаб янги бир йўналиш ривожлана бошлади. Унинг мо-
ҳияти қуйидагидан иборат. Бизга Д х ) функцияларнинг бирор сип-
www.ziyouz.com kutubxonasi


фи Ф берилган бўлсин, Бутун Ф синф учун аниқликни тавсиф*
лайдиган миқдор сифатида қуйидаги аниқ юқори чегара
ь
N
Кп
= 8ир|/?в(/)|
/ ^
ф
= зир
/ ^
ф
| Р(*)/(*)<**-2 4 В)Л4П))
к=
 1
олинади- Бу ерда [
а , Ь
] да 
х[п>
тугунларни ва 
А<*>
коэффициент-
ларни шундай танлаш талаб қилинадики, 
Нп
ўзининг энг кичик
қийматига эришсин. Бундай формулалар, табиий равишда, функ-
дияларнинг Ф 
синфида энг к т ш хатога \эга бўлган форму
-
лалар
дейилади.
Масалани бошқача тарзда ҳам қўйиш мумкин; яъни 
А<">
ёки
х
ларга нисбатан айрим шартлар билан, масалан, коэффициент-
ларнинг ўзаро тенг бўлишлиги 
А
 =
А<2п) =
. . . 
А<пп> = А<п)
ёки
тугунларнинг бир хил узоқликда жойлашган бўлишлиги каби
ва ҳ , к. Коэффидиентлари ёки тугунлари мана шу шартларни қано-

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish