Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


bet114/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

Я‘(*)
Яа(ж)
Ж )
Я‘<*)
5*(х)
яли)
0,3
0,0434
231
0,4
0,0665
259
28
— 6
0,5
0,0924
281
2 2
—4
2
— 1
0 , 6
0,1205
299
18
—3
1
2
3
0,7
0,1504
314
15
—4
- 1
2
0
0 , 8
0,1818
325
1 1
—3
1
'
0,9
0,2143
333
8
1 , 0
0,2476
234
www.ziyouz.com kutubxonasi


Е ч и ш . Жадвалда айирмаларнинг фақат маъноли рақамлари ёзилгат
ЖадвалдаН кўриниб турибдики, 4- тартибли айирмаларни ноль деб олит
мумкин, чунки уларнинг энг каттаси 
2

- 1
га тенг бўлиб, хатоларнинг энг
каттаси эса 
8
• 10
~ 4
га етиши мумкин эди. Шунинг учун ҳам айирмаларнинг
тўртинчидан юқори тартиблиларидан 
<5
 ойдаланиш маънога эга эмас.
5(0,612) ни ҳисоблаш учун 
х
0
= 0 , 6
ва < =
0 , 1 2
деб олиб, Стирлинг формула-
сини қўллаймиз: 
1
 

5(0,612) ^ 0,1205 + 0,5(0,0281 + 0,0299) 0,12 + 0.0018Х

0,5-0,0144 
+ 0,5■ (—0,0004— 0,0003)-—
-0,12х
6
X (0,0144 — 1) + -^--0,0001 -0,0144 ■
 (0,0144 — 1) = 0,12400.
5 (0,65) ни ҳисоблаш учун * = 0 ,6 ва <=0,5 деб олиб, Бессел формула-
сини қўллаймиз:
5(0,65) - 0,5(0,1205 + 0,1504) + 0,5,0 0018 + 0,0015) X
X 0,5 - 0,5 • (0,5 -—• 1) = 0,13524.
12- §. ИНТЕРПОЛЯБИОН ЖАРАЁННИНГ ЯҚИНЛАШИШИ
Интерполяция амалда қўлланилганда ҳар доим ҳам қолдиқ
ҳадни баҳолаш мумкин бўлавермайди. Шунинг учун ҳам етарлича
кўп тугунлар олинганда иитерполянион кўпҳаднинг интерполя-
цияланувчи функцияга етарлича яхши яқинлашишига ишонч ҳо-
л сил қилиш амалий интерполяциялашда. катта аҳамиятга эга. Ш у
сабабдан ҳам интерполяцион жараённинг яқинлашиши масаласи
туғилади.
Фараз қилайлик, бизга элементлари [
а , Ь
] да ётувчи чексиз
учбурчак матрица
х(°>
х ^
хт
х {/ х[2>
х<2)
хМ х[п1 Х<2п) . . . Х<£>
(
12
.
1
)
берилган бўлсин. [
а , Ь
1
оралиқда аниқланган бирор 
/ ( х)
функция
учун Лагранж интерполяцион кўпҳадининг кетма-кетлиги {^„(х)}
берилган бўлиб, /.„"(х) ни қуришда (
1 2
.
1
) матрицанинг 
п-
сатрида-
ги барча элементлар қатнашсин. Агар 
ихтиёрай х
 £ 
\а, Ъ\ уяун
П тА „(х) = / ( х )
П~У
 О
О
тенглик бажарилса, интерноляцион жараён яқинлашади
дейилади. Агар (12.2) тенглик л: га 
нисбатан текис бажарилса
,
жараён текис яқинлашади
дейилади.
Шундай савол туғилади: 
\а, Ь
] оралиқда узлуксиз бўлган
/ ( х )

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish