Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


қисқалик учун квадратур формуланинг Л


bet137/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

қисқалик учун квадратур формуланинг Л<га), 
А р ,
. . . . А / коэф-
фициентлари ва 
х\п}, х\п),
. . . , 
тугунларини юқори индекссиз
А х, А 2, . . . , А п ва х и х 2, . . . , х п
кўринишда ёзамиз. Фараз-
қилайлик, бизга 
/ ( х)
функдиянинг 
х и х 2, . . . , х п
нуқталардаги
Л
х а
), Л
х ъ
),
• • • > 
Л х п)
қийматлари берилган бўлиб, мақсад шу
ь
қийматлар бўйича 
|
/( х )й х
ннтегралнинг тақрибий қийматини
а
мумкин қаДар юқори аниқликда топишдан иборат бўлсин. Демак,
Аи
коэффициентлар аниқланиши керак. Бунинг учун 
/ (х )
ни унинг
берилган қийматларидан фойдаланиб
( п —
1) - даражали 
кўпҳад
билан интерполяциялаймиз:
П 
П
/ ( х ) ^ 1 п- / х ) / г п( / ,
* ) = 2
П
х к) + г п( / , х
). 
(2 .II)1
к = И = 1 , 1 + к
й 

Энди бу тенгликни р(х) га кўпайтириб, 
а
дан 
Ь
гача интеграллай-
лик:
ь 
ь 

ь
|
?( х ) / ( х ) й х =
|
?(х)Ьп-
1
(х)с
1
х
+ | р
(х)гп( / , х)йх.
а 
а
а
Агар бундаги
Ь 
п 
Ь
Нп(Ў)
= |
?(х)Лх ¥ х
— 2
АьЛхк)
= I
?(х)гп(/х)с1х
(2.12)
а 
к =
 
1
 
а
қолдиқ ҳадни ташласак,
|
?(х)/(х)йх
 « 2
А к Л х к ) ,
А к
/г=1
Ъ
5
р(*)
П
1 = 1 , 1 ф Ь
Х — Х1
Хк —XI
йх
(2.13)
а
квадратур формулага эга бўламиз.
Бу формула қурилиш усулига кўра 
интерполяцион квадра-
тур формула
дейилади. Бундай формулалар учун ушбу теорема
ўринлидир. 

х^~
307'
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т еор ем а. Қуйидаги
ь 
п
| Р
(х)/(х)ах ~
2
Аь Я ч )
 
(2.14)
а 
к =
1
жвадратур формуланинг интерполяцион бўлиши учун унинг барча
— 1) - даражали алгебраик кўпҳадларни аниқ интеграллаши за-
рур ва кифоядир.
Й сбот. З а р у р л и г и . Агар / (
х ) ( п
— 1)-даражали кўпҳад
•бўлса, у ҳолда (2.11) тенгликда г„(/, 
х)
== 0 бўлиб,
/ М = 2
П ! = * . / ( * * )
'
к =
1
1=1. 1 ф к х к ~ Х 1
тенглик ўринли бўлади ва (2.14) қоида интерполяцион қоида бўл-
танидан (2.13) га кўра:
Ь 
п 
Ь

? ( х ) / ( х ) й х =
2
Л*к)
I
?(х)
а
к=1 
а
П
1=1, {фк
X
 —
Хк—Хь
п
а х = ^ А к/ ( х к ).
к=
 1
Демак, (2.14). формула 
(п
 — 1) - даражали 
/ ( х)

кўпҳадни аниқ
'ннтеграллайди.
К и ф о я л и г и . . (2.14) формула 
( п
— 1) - даражали 
ихтиёрий
жўпҳад учун аниқ формуладир. Хусусий ҳолда, у (га — 1)-дара-
жали ушбу
шт{х)
 =
П
Х~ Х1
( ^ = 1. 2 , . . . , « )
1
=
1
,
кўпҳад учун ҳам аниқ бўлг
1
Ди. Агар 
ит(х
к ) = 0 
( к ‘ф т )
ва
**>„.(хт)
= 1 эканлигини ҳисобга олсак,
Ь 
п 
Ь 
п

р(х)
П — “
С1х
= | Р
(х)тт(х)с1х
= 2
Ак <йт(хк )

Ат
а
 
*' = 1, 
1фт т 
1 ' 
а 
к=
 1
келиб. чиқади. Демак, (2.14) қоида интерполяциондир, шу билан
теорема исбот бўлди-.
Бу теоремадан кўринадики, га нуқтали интерполяцион квадра-
:)ур формуланинг алгебраик аниқлик даражаси 
п
— 1 дан кичик
бўлмаслиги керак.
Осонгина ишонч ҳосил қилиш мумкинки, юқорида кўриб ўтил-
ган тўғри тўртбурчак, трапеция ва Симпсон формулалари интер
поляццон 
квадратур формулалардир. 
5- бобдан 
маълумки, 
/(х)
[а, Ь
 | оралиқда га-тартибли узлуксиз ҳосилага эга бўлса, у ҳолда
интерполяцион формуланинг қолдиқ ҳади гя(/, 
х)
ни
Яп)(П 
п
г к(/,
* ) =
и(х),
 
(ш(х) = П
(х — х к )) 
.
к=
 1
308
www.ziyouz.com kutubxonasi


кўринишда ёзиш мумкин. Буни (2.12) га қўйиб, квадратур фор-
мула учун
1 Г
Я п Ц )
=
7П 1 Р 
( х ) * ( х ) П ) й х
 
(2.15)
а
га эга бўламиз. Энди 
п-
 тартибли узлуксиз ҳосилага эга ва ҳоси-
ласи
\р * \х ) \< М я
 
(2.16)
тенгсизликни қаноатлантирувчи функциялар с-инфини қараймиз. Бун-
дай функциялар учун (2.15) дан
М
ь
1 Я » ( / ) 1 < ^ И * И * ) 1 ‘** 
(2 Л 7 >
а
га эга бўламиз. Агар 
ш(х)
кўпҳад [а , 
Ь
] оралиқда ўз ишораси-
ни сақласа, у ҳолда (2.17) баҳо аниқ бўлиб, ундаги тенгликкэ
М п
/ 0 0 =
~ЖхП
 +
а 'хп~1
 + • • • +
а *
кўпҳадда эришилади.
Энди интерполяцион квадратур формулаларнинг бир муҳим хос-
сасини кўриб ўтайлик. Аввал 
Ак
ни аниқлайдиган интегралда л: = ,
а
 +
Ь 
Ь
— 
а 
( а + Ь
Ь
 — 
а
= —т,----1----- ^— * алмаштириш бажарамиз. Агар р I — ------1-----
— (
*=р(()
деб белгиласак, у ҳолда 
Ак
қуйидаги кўринишга эга б ў -
лади:
Ак =
П
7(0 П
4 = 1. 
1фк
-1
ш 
ц)<и
(I
 — 
(&)<*'((/,)
бу ерда
ва
1
вк= \
7(0
-1
т ( ( ) с и
(I
 — 
(к)и>'((к)
2 х к
— 
а
 — 
Ь
0 =
а
(2.18)
Шундай қилиб, (2.13) формула қуйидаги
0
 
Ь
 — 
а
 хг! 
I а - \ г Ъ 
Ь
 — 
а
\

р(хУ(х)йх
 »
2
Вк
/ ^ -
2
- + —
 0
)
 
(2Л 9>
кўринишга келади.
Т еор ем а. Фараз қилайлик, вазн функцияси 
р(х) \а, Ь}
оралиқ-
нинг ўрта нуқтасига нисбатан жуфт функция ва 

тугунлар 
шу
309'
www.ziyouz.com kutubxonasi


.нуқтага нисбатан симметрик, яъни 4 = — 4 + 1 -* бўлсин. У ҳол-
.да симметрик тугунларга мос келадиган квадратур формуланинг
коэффис иентлари ўзаро тенг бўлади:
Вк
=
Вп+
1_*. 
(2.20)
И сбот. Агар 
п
жуфт бўлса, у ҳолда
ш ( 4 = 4 — 4 ) . . . . 4 — 4 ) = ю( — 4 ,

“ ' ( 4 ) =
П 
( 4 - 4 ) = “
П 
(*»+!-* -
“ « '(4 + 1 -* )
! Ф к
/ ф к
тенгликлар ўринлидир. Агар 
п
тоқ бўлса, у ҳолда, аксинча ю(4=*
= — ю(— 4 . ю '(4 ) = ®'(4+1-/е) бўлади. Ҳар иккала ҳолда ҳам
.(2.18) да / = — т алмаштириш бажарсак, қуйидагига зга 65'ламиз:
»Ч4+1-*)(
т
+4) = 
ю
Ч4+1-*К
т
-4+1-*) =*
=
В п + 1 — к

Шуни исботлаш талаб қилинган эди. Бундан кўринадики, 4 лар
•симметрик жойлашганда барча 
В +
ларни ҳисоблаш ўрнига 
В
и
А 2, . . . , 
В
г п +
ц
ларни ҳисоблаш кифоядир.
[ 2 )
Иккинчи томондан, бундай формулалар [
а

Ь
] оралиқнинг ўр-
тасига нисбатан тоқ бўлган ҳар қандай функция учун аниқ фор-
муладир. Ҳакиқатан ҳам, р(х) нинг жуфт эканлигини эътиборга
ь
юлсак, бундай функциялар учун | р (
х)/(х)йх
= 0 ва шу билан
■бирга (2.20) формулага кўра 
£ Вк / ( х к
 ) = 0. Демак, 
Вп
= 0. Ху-
к=
1
.

С1
 -(- 
Ь
\
2 ? + 1
сусий ҳолда, (2.19) формула сопзЦ л :------- I 
кўринишдаги
кўпҳадни аниқ интеграллайди.
Энди худди шу квадратур формулани 
п
тоқ бўлганда қарай-

а
+
Ь \ п
лик. Бу формула 
/ ( х )
 = сопз( I л :-------
I
ни аниқ интеграллай-
,ди ва қурилиш усулига кўра ихтиёрий (
п
— 1)-даражали кўпҳад-
ни аниқ интеграллайди. Демак, бундай квадратур формула ихтиё-
рий га-даражали кўпҳадни аниқ интеграллайди. 
Шундай қилиб,
тугунлари сони 2
т
— 1 ёки 2
т
бўлса, оралиқ ўртасига нисба-
тан симметрик жойлашган интерполяцион квадратур формулалар
2
т
 — 1 даражали кўпҳадлар учун аниқ формуладир. Бунга тўғри
тўртбурчак ва Симпсон формулалари мисол бўла олади.
Тоқ тугунли квадратур формуланинг қолдиқ ҳадини /
(п)(х
) ор-
қали эмас, балки 
/ п+1>(х)
орқали ифодалаш учун интеграл остида-


а
+
Ъ
ги функцияни янада аниқроқ —

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish