Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


бўлса, у ҳолда / ( х ) бутун функция


bet116/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

бўлса, у ҳолда / ( х ) бутун функция
дейилади.
Т ео р ем а . Фараз қилайлик, 
/ ( х)
бутун функция бўлсин. У
ҳолда элементлари 
[а, Ь\
оралиқда ётувчи (12.1) кўринишдаги
ихтиёрий учбурчак матрица бўйича 
/ ( х )
учун тузилган Лагранж
интерполяцион кўпҳадлари 
Ьп(х) \а, Ь\
оралиқда 
/ (х )
функцияга
текис яқинлашади.
И сбот. Бутун функция ихтиёрий тартибли ҳосилага эга бўл-
гани туфайли, интерполяцион формуланинг қолдиқ ҳади учун қуйи-
даги баҳога эга бўламиз:
I я * (*) I = I / (*) -
1п (х)
 I <
^
 
1 0

я+1
 
(X)
 I.
Б у ерда
П
М п+1
= шах | / ('1+1) 
(Х)
| , «о
я+1
 
(х)
=
П

 — дг/я)).
а<Х<* 
г_д
Кўриниб турибдики,
\®п+
1
{х ) \ < ( Ь — а)п+\
демак,
|
Агар бу тенгсизлик ўнг томонининг нолга интилишини кўрсатсак,
теорема исбот бўлади. Биз 
/ ( х )
нинг ( « + 1) - тартибли ҳосила-
сини топиб, баҳолаймиз:
оо 
.
/ (п+
1
)
(х)
=
2
 
к(к — \) . . . (к — п) ак (х — х й)п~к~ \
к=п
+ 1
2 3 6
www.ziyouz.com kutubxonasi


| / (п+
1
) ( х ) <
2
* (
6
-
1
) • • • 
Ф - п ) \ а к \ \ х - х 0\ * - к~'
к=п
+ 1
оо 
.
<
2
 (п +
кУ+'
I
а^ ь
 
11
 
х
 -
| А - 1
к
— 1
Маълумки, 
х
 > 0 бўлганда
( > + * ) ■
•< 
ех
бўлади, бундан
Ш
" +Ч
1 + ± Г
< ^
'
Демак,
I /
(п + 1)
( х ) \
< 2
\ а п + к \ ( е \ х - х й \)и~ \
(п
 +
1

Л+1
 
к=\
Энди 
Ь
ихтиёрий мусбат, лекин муайян сон бўлсин. Охирги
тенгсизликнинг ҳар иккала томонини /.”+' га кўнайтирамиз:
' С + о й
1
 
^ п+1
<
2
1
а ”+А 
1 1П+1
 

 | х ~ х ° | )6_1-
/е=1
Агар 
г
орқали / ва т а х
( е \ х —
 х 0 [) сонларнинг энг каттасини
а<х<Ь
белгиласак, у ҳолда
I /
(п+
1
)
(л +
1
)п+
2
г й.
/г= п -)-1
Охирги тенгсизлик барча 
х
 
6
 
[а, Ь\
учун ўринлидир.
Демак,
Мп+\
7ц7
Г ЬП + ' <
 
2
 
\ ак\Гк-
(
12
.
2
)
(12.3)
к=п
+ 1
(л +
1
)" + !
/ ( х )
бутун бўлганлиги учун, 2 I 
Iг * Кат0Р яқинлашади ва
к
= 0
ОО
унинг қолдиқ ҳади 
2
 
\ а ь \ г к
билан биргаликда
„ - » 0 -
(12.4)
к—п
+ 1
М п+1Ьп+1
( я + I
) - " " 1
ех
нинг ёйилмаси
=
1
+ ( » +
1
) + < + Ч
. . . + + + + + + . . .
( « +
1)1
дан
п
+ 1
^ (га + 1)1
237
www.ziyouz.com kutubxonasi


к ел и б ч и қ а д и . Д е м а к ,
М
„ + 1
\п
+
1
)!

— а
)л+1
 =
Мп+1
(« +
1
)Л + 
1
(п + 1)л+1
.(« +
1)1

 — а
)'г+1
 <
■__Мп±
1
_
' (я +
1
)л + 
1
[е 
(6
— а )]я+1.
Энди 
Ь*= е(Ь — а)
деб алиб, (12.2) — (12.4) дан керакли лимит
муносабатга эга бўламиз:
Н т
П-+
оо
Мп+1
(п
 +
1)1

— 
а
)п+1
= 0.
Ш у билан теорема исбот бўлди.
Э с л а т м а . Теорема шартида /
(х) нинг бутун функция бўлиши жуда
муҳимдир. Ҳақиқатан ҳам, [— 1, 1] оралиқда
/ М = {
е Ч*2, агар х  > 0 бўлса,'

, агар 
х  < 0 бўлса
функцияни олайлик, Бу функция сонлар ўқи бўйлаб барча тартибли узлуксиз
ҳосилаларга эга, лекин бутун эмас. Агар интерполяция тугунларини [— 1,0]
оралиқда олсак, у ҳолда 
Ьп (х) = 0 бўлиб, у л: нинг ҳеч бир мусбат қиймати
учун 
/ (х) га интилмайди. 

13- §. КАРРАЛИ ТУГУНЛАР БЎЙИЧА ИНТЕРПОЛЯЦИЯЛАШ.
ЭРМИТ ФОРМУЛАСИ
Бу ерда интерполяцион масаланинг Эрмит томонидан кўрсатил-
ган қуйидаги умумлашган ҳолини кўриб чиқамиз.
. Фараз қилайлик, 
[а, Ь]
оралйқда интерполяциянинг ( о т + 1 ) та
ҳар хил тугунлари берилган бўлсин. 
Шу оралиқда аниқланган
функцияни олайлик ва 
х
 =
х ь (I —
 
0

т)
нуқталарда 
/ ( х )
 
нинг
ҳамда унинг кетма-кет ҳосилаларининг қийматлари / ( + ) ,
/ '
 ( + ) ,
. . . , / (“г-1) 
(х^) ( 1 ~ 0 , т)
берилган бўлсин. Бу ерда а0, сц , . . . ,
а т 
мос равишдаги тугунларнинг 
карра кўрсаткичлари
дейилади,
/ (х)
функция ҳақидаги барча дастлабки маълумотларнинг сонини
п
+ 1 орқали белгилаймиз: я
0
 +
Ч  + • • • + ат 
=
п
 +
1
. Энди да-
ражаси 
(п
 +
1
) дан ортмайдиган
М >
') ( + ) = / <0( + г) 
(Ь = 0Гт-, 
1 = 0,
+ - 1) 
(13.1)
шартларни қаноатлантирувчи
Н п(х)
=
а0х п
 +
ах х п~л
 + ' . . . + а„ 
(13.2)
кўпҳадни қурайлик. Бу шартлар а г 
(I =
0, 
п)
номаълумларни тс-
пиш учун ( « + 1) та чизиқли тенгламалар системасини беради. Бу
»истема ечимининг мавжудлиги ва ягоналигини кўрсатиш учун
Н 1
„1)( х л) = *  0
(к = 0 / т \  / = 0 , а/г —  1) 
( 1 3 .3 )
бир жинсли системанинг фақат тривал ечимга эга эканлигини кўр-
сатиш кифоядир. (13.3) система шуни кўрсатадики 
х 0 , х { ,
. . . ,
2 3 8
www.ziyouz.com kutubxonasi


х т
тугунлар 
Нп(х
) кўпҳад учун мос равишда а0, 
а
х , . . . , 
ат
лардан кичик бўлмаган тартибли каррали илДизлардир. Демак, 
Ип (х
)
кўпҳад илдизларининг карра кўрсаткичлари йиғиндиси а
0
+ -а , +
+ . . . + ат = я +
1
га тенгёки ундан каттадир. Даражаси 
п
дан
ортмайдиган ва илдизлар карра кўрсатгичлари йи« индиси 
п
дан катта
бўлган 
Н п
 (х) кўпҳад фақат айнан нолга тенг бўлиши керак. Бун-
дан зса унинг барча а г козффициентларининг нолга тенглиги ва
бир жинсли системанинг фақат тривиал ечимга эгалиги келиб чи-
қади.
Шундай қилиб, (13.3) даги / (!> 
(хк)
қийматларнинг қандай бўли-
шидан қатъи назар, қўйилган масала ягона ечимга эга. //,, 
(х)
кўпҳаднинг 
х к
тугунлар ва / ((> 
(хк)
қийматлар орқали ошкор кў-
ринишини детерминантлар ёрдамида ифодалаш мумкин. Лекин бундай
ифоданинг тузилиши ж у д а . мураккабдир. Шунинг учун бу ерда ҳам
Лагранж интерполяцион кўпҳадини тузгандек, бошқачайўл тутамиз.
Бунинг учун фундаментал қўпҳадлар деб аталувчи я-даражали
(л:) 
(Ь = 0,т-, } —
 
0
, аг — 
1
) кўпҳадларни, яъни
< М * * ) = <& (**) = . . . =
0 § к~Х)(хк)
= 0, 
Ь ф 1 ,
(13.4)
Яц
 ( + ) =
( + ) = = . . . =
0 1 г 1)
 ( + ) =
0\! + 1)
( + ) =

_
 
=
ф - :) (хд
= 0. 
(13.5)
<Э//) 
(X}) = 1 ( 1 =
 
0

т\ }
=
0
, аг — 
1
)
шартларни қаноатлантирувчи кўпҳадларни тузамиз. У ҳолда изла-
наётган кўпҳадни қуйидагича ёзиш мумкин: 
.
(13-6)
1=0
 
/=0
(13.4) тенгликлардан кўрамизки, Р гу-(х) кўпҳад 
х 0, х х,
. . . , 
х 1-х,
, . . . , 
х т
нуқталарда мос равишда а
0
, а
4
, . . . , а
г - 1

а1+1
,
. . . , 
ат
каррали нолларга эга бўлиб, (13.5) тенгликларга асосан
х ь
нуқтада у каррали нолга эга. 
.
Демак,
С1ц
 (
X)
=

 — х 0)"° 
(х — Хх)а'
. . .
(X
 — лг
,_ 1)а' - 1
 

 — + ) ' X
X
( х - х 1+1р
+ 1
. . . 
( х - х тУ>пди (х).
 
(13.7)
б у ерда 
Цц(х) х = х {
нуқтада нолга айланмайдиган 
п
—(а
0
 + . . . +
+ “! -
1
+ / + «и-1+ • • • + + ) = а г~ У — 
1
- даражали кўпҳад-
дир. Қуйидаги белгилашни киритайлик
2
(х)
 =
(х — х (Г"
. . .
(х — х тУт

(13.8)
У ҳолда (13.7) — (13.8) дан ушбу 
.
23!)
www.ziyouz.com kutubxonasi


формулага эга бўламиз. 
д^(х)
ни аниқлаш учун (13.5) шартларга

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish