Ӛзбекстан Республикасы Жоқары ҳәм орта арнаўлы билимлендириў министрлиги Әжинияз атындағы



Download 7,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet307/333
Sana09.07.2022
Hajmi7,55 Mb.
#760690
1   ...   303   304   305   306   307   308   309   310   ...   333
Bog'liq
5-секция Информацион-технология бойынша

Адабиѐтлар 
1.
Архангельская А.Д. Кокциды средней Азии. –Ташкент: Изд. Комитета наук 
Уз.ССР., 1937. – 158 с. 
2.
Зокиров К.З. Фауна и биология червецов и щитовок и их энтомофагов диких и 
культурных плодовых растений в Ферганской долине. Дис. …канд. биол. наук. – Т., 1972. - 
126 с. 


423 
ЧИГИТНИ ҚУРИТИШ УЧУН БАРАБАНЛИ ҚУРИТГИЧ ҲИСОБИ 
*
Адинаева Қ.Ю., 
*
Туйчиева У.И., 
*
Юсупова Н.Ф.,
**
Қобилова З.Р., 
**
Хасанов Н.Н.
 
*
Тошкент кимѐ-технология институти, 
 **
Тошкент давлат техника университети Термиз филиали 
 
Қаттиқ ва пастасимон материалларни сувсизлантириш йўли билан уларга 
зарур хоссалар бериш, транспорт воситаларида узатиш ва узоқ муддат 
давомида сақлаш имкониятини беради. Қуритишни 3 хил усулда амалга 
ошириш мумкин: механик усул; физик-кимѐвий усул; қуритиш. 
Юқорида қайд этилган усуллардан энг самаралиси иссиқлик таъсирида 
қуритиш ҳисобланади. Қуритиш жараѐнида тўлиқ сувсизлантиришга эришса 
бўлади. 
Қуритиш жараѐни деб қаттиқ ва пастасимон материаллар таркибидаги 
намликни буғлатишга ва ҳосил бўлаѐтган буғларни четга олиб чиқиш 
жараѐнига айтилади. Нам материалларни иссиқлик ѐрдамида қуритиш 
саноатда кенг тарқалган усуллардан бири ҳисобланади. Ушбу усул кимѐвий, 
озиқ-овқат ва бир қатор бошқа технологияларда ишлатилади. Материал 
таркибидаги намликни йўқотиш даставвал, механик усулда, якунийда эса, 
қуритиш усулида олиб борилади. Қуритишнинг бундай комбинациялашган 
усули иқтисодий жиҳатдан самарали ҳисобланади [1]. 
Қуйида кимѐ саноатларида кўп ишлатиладиган қуритиш қурилмаларидан 
бири бўлган барабанли қуритгич қурилмасининг ҳисоби келтирилган.
Чигитни қуритиш учун барабанли қуритгич ҳисоби 
Берилган маълумотлар: G = 8 м/соат; Бошланғич намлик: w

= 17%; 
Охирги намлик: w

= 7%; Иситувчи ҳаво температураси : t

=130 
0
C; t

=60 
0
C. 
Денов шаҳри учун нам ҳавонинг параметрлари: 
Январь Июль 
Температура: t

= -2 
0
C t

=26 
0

Нисбий намлик: φ

= 82 % φ

= 45 % 
Моддий баланс 
Буғлатилган намлик миқдори: 
 
 
Иссиқлик баланси 
1.Қиш фасли учун қуритишга сарфланган ҳаво ва иссиқлик 
бу ерда:
;
;
;
t
0
-
материални иситишга сарф бўлган иссиқлик миқдори 
 
Бу ерда: - чигитни солиштирма иссиқлик сиғими 
=1448
-
(I-x диаграммадан) ҳўл термометр температураси 


424 
I-x диаграммадан: 
―A‖- нуқта: t

= -2 
0
C; φ

= 82 %; х

= 0,003кг/кг; I

= 5кЖ/кг
―В‖- нуқта: t

= -2 
0
C; х

=
х

= 0,003кг/кг; I

= 5кЖ/кг 
Еf = 20 мм - ихтиѐрий кесим.
Қуритишнинг идеал жараѐндан фарқи: 
Бу ерда : м- I-x диаграмма масштаби
―с

‖-нуқта: t

= 60 
0
C; х

= 0,024кг/кг; I

= 122кЖ/кг 
Қуруқ ҳаво сарфи (қиш фасли учун): 
Калорифердаги иссиқлик сарфи (қиш фасли учун): 
2. Ёз фасли учун:

t
0
;
t
X
=39 
0
C
(I-x диаграммадан) 
 
I-x диаграммадан 
―A‖- нуқта: t

= 26 
0
C; φ

= 45 %; х

= 0,009 кг/кг; I

= 48 кЖ/кг
―В‖- нуқта: t

= 130 
0
C; х

=
х

= 0,009 кг/кг; I

= 155 кЖ/кг 
Еf =30мм - ихтиѐрий кесим
Қуритишнинг идеал жараѐндан фарқи: 
―с

‖-нуқта: t

= 60 
0
C; х

= 0,036кг/кг; I

= 152кЖ/кг 
Қуруқ ҳаво сарфи (ѐз фасли учун): 
Калорифердаги иссиқлик сарфи (ѐз фасли учун): 
Сарфларни солиштирамиз. 
L
қиш

> L
ѐз
= 8
Q
қиш
=1520кВт > Q
ѐз
=951,11 кВт 
Барабанли қуритгичнинг асосий ўлчамлари: 
Бу ерда: 
- барабаннинг намлик бўйича кучланиши, 
(Дытнерский, Х.2-жадвал). 
Барабаннинг ҳажми бўйича Х.3-жадвалдан қуйидаги барабанли 
қуритгичнинг асосий ўлчамларини танлаймиз: № 7119.
Барабаннинг ички диаметри – 22 м; Барабаннинг узунлиги – 12 м; 
Қуритиш ҳажми – 30,5 
; Деворнинг қалинлиги – 12 мм; Ячейкалар сони – 
28 дона; Айланиш тезлиги – 5 айл/мин; Умумий массаси – 24,7 м; Қуввати – 
10,3 кВт [2].


425 
Ҳавонинг брабандаги ҳақиқий тезлиги:
 
Бу ерда: - ҳавонинг барабандан чиқишдаги ҳажмий сарфи: 
 
 
 
 
 
Материалнинг барабанда ўртача бўлиш вақти: 
 
Бу ерда: 
матариалнинг барабандаги сарфи: 
 
Бу ерда: V –қуритиш ҳажми, 
; β –барабаннинг тўлдириш даражаси %; 
 –
материалнинг уюлма зичлиги, кг/ 

 
Барабаннинг оғиш бурчаги:
Материалнинг энг кичик заррачалар қурилмадан ҳаво билан чиқиб 
кетмаслиги учун тезлигини ҳисоблаймиз: 
Бу ерда: 
Па*с – ҳавонинг ўртача температурадаги 
динамик қовушқоқлик коэффициенти. 
- ҳавонинг ўртача температура 
(95
0
C) даги зичлиги: 
 
– 
Архимед критерийси : 
Бу ерда: - чигитнинг зичлиги; 
=1110 
 
Ҳавонинг қурилмадаги ишчи тезлиги 
ва бу 
дан кам.
Демак, заррачалар қурилмадан ҳаво билан чиқиб кетмайди. 

Download 7,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   303   304   305   306   307   308   309   310   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish