Ўзбекистонреспубликаси олийваўртамахсустаълимвазирлиги термиздавлатуниверситети



Download 0,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/66
Sana12.02.2023
Hajmi0,84 Mb.
#910403
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   66
Bog'liq
tuban osimliklar

 
Ўқитувчи
15 минут
60.
 
Ўқув машғулотини якунлаш боскичи: 
Ўқитувчи
10 минут
5.1. 
Талабалар билими тахлил килинади
 
5.2. 
Мустакил иш топшириклари берилади
5.3. 
Ўқитувчи ўз фаолиятини тахлил қилади ва тегишли ўзгартиришлар киритади
УМУМИЙ ТУШУНЧАЛАР 
Қўнғир сувўттоифалар учун хромотофораларининг қўнғир рангда бўлиши 
хосдир. Унда хлорофилл «а» ва «с», бетта каротин, қўнғир ксантофилларни 
айниқса фукоксантинларни излари мавжуд. Заҳира ҳолда ламинарин 
полисахариди хлоропластлардан ташқарида цитоплазмада тўпланади. Монад 
ҳужайраларида (зооспоралар, геметалар) кўзча ва хивчин учрайди.
Қўнғир 
сувўттоифалар 
вакилларининг 
ҳужайра 
девори 
кучли 
шилимшиқланиш хусусиятига эга бўлади. Ҳужайрасида битта ядро бир ёки бир 
нечта вакуола, турли шаклдаги доимий хромотофоралар мавжуд. 
Кўпайиши вегетатив жинссиз, жинсий ва йўллар билан амалга ошади. 
Вегетатив кўпайиши куртаклар ҳосил қилиш билан амалга ошади. Жинссий 
кўпайиши бир уяли ва кўп уяли спорангийларда ҳосил бўлган зооспоралар 
ёрдамида амалга ошади. Кўпчилик юксак тузилган қўнғир сувўтларда жинсий 
кўпайиш жараёни оогамиядир. Ҳаётий жараёнлари турли-туманлигига қараб, 
қўнғир 
сувўттоифалар 
учта 
тартибга 
бўлинади:Изогенератсимонлар 
(Исогенератҳопҳйцеае), Гетерогенератсимонлар (Гетерогенератҳопҳйцеае) ва 
Циклоспорасимонлар (Сйслоспоропҳйцеае). 


46 
14- расм. Диктиота. 
1- Антеридийли талломнинг кўндаланг кесмаси, 2- Оогонийли талломнинг 
кўндаланг кесмаси, 3- Диктиотанинг умумий кўриниши, 4- тетраспорали 
талломниг кўндаланг кесмаси. 
Гетерогенератсимонлар синфига мансуб сувўтларда ҳар хил насллар
галланади: спорофит йирик, гаметофит эса микроскопик бўлади. Ламинариянинг
талломи 60-100 м. гача етади. Шимолий ва Жанубий денгизларда учрайди. 
Ламинарияни гербарий ёки экспонатлардан кузатиш мумкин. «Пояси» ва 
ризоидлари кўп йиллик бўлади, «барглари» эса ҳар йили янгиланиб туради. 
«Поя» ва «баргларни» ўртасида интеркаляр меристема жойлашган, у «поя ва
баргни» ўсишини таъминлайди. Ламинариянинг спорофитида майда ҳужайрали 
ташқи пўстлоғи тагида йирик ҳужайрали ички пўстлоқ жойлашган, уларнинг 
ўртасида эса ғовак ўзак бўлади.

Download 0,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish