Ўзбекистон тоғ тупроқлари


ЖОЙНИНГ ГЕОЛОГИЯСИ, ГЕОМОРФОЛОГИЯСИ ВА ЛИТОЛОГИЯСИ



Download 4,87 Mb.
bet7/9
Sana13.04.2022
Hajmi4,87 Mb.
#548894
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
3 - мавзу Тоғ тупроқлари

ЖОЙНИНГ ГЕОЛОГИЯСИ, ГЕОМОРФОЛОГИЯСИ ВА ЛИТОЛОГИЯСИ

  • Зомин «Халқ боғи» да геологик тузилиши жиҳатидан палеозой даврининг метаморфизмга учраган чўкинди жинслари, кембрий давридан бошлаб девон, мезозой ва кайнозой эрасининг турли-туман ётқизиклари устунлик қилади. Палеозой ётқизиқлари ёшига қараб кембрий, ордавик, силур, девон, карбон ва юқори палеозойга ажратилади. Бу ётқизиқлар Кўклисой, Чандирсой, Қизилмозорсой ва Қашқасув ўрта оқимларида таркалган.
  • Кулранг ва қўнғир рангли лойли сланецлар ва охактошлар парчалангандан сўнг сув шимилиши учун қийин бўлган жигарранг қатламлар ҳосил қилади.

Тоғларнинг баландлиги

  • 1.Баланд тоғлар.
  • 2.Ўрта-унчалик баланд бўлмаган тоғлар.
  • 3.Паст тоғлар.
  • 4.Тоғ олди паст текисликлари.
  • 5.Тоғ этакларидаги тўлқинсимон текисликлар.

ИҚЛИМИ

  • Зомин «Халқ боғи» ўзига хос жуда хилма-хилликка эга иқлим шароитлари билан ажралиб туради.Туркистон тоғ тизмасининг жанубий ва жанубий-шарқий қисмидаги баланд тоғлардан ташкил топган табиий тўсиқлар шимолий қисмидаги кенг ва очиқ текислик боғнинг иқлим шароитига муҳим таъсир кўрсатади. Рельефнинг хилма-хиллиги ёғингарчиликларни нотекис тақсимланишига олиб келади. Гидротермик шароитига, адабиётлардаги тафсилотларга кўра, Зомин «Халқ боғи» ҳудуди Турон провинцияси иқлимига тўғри келади. Қуруқ иқлимий минтақалар (ариддар) денгиз сатҳидан 1500м гача. Бир йилда ўртача 250-300мм атмосфера ёғинлари ёғади. Субгумитли минтақаларда (паст ва ўрта тоғларда) ўрта тоғларда 1000-1500мм гача ёғингарчилик бўлади.Бу ерда дарахт ва бўта ўсимликларининг ўсиши учун анчагина яхши иқлимий шароит мавжуд.

ЎСИМЛИКЛАРИ

  • Зомин «Халқ боғи»нинг ўт-ўсимликлари бир неча хил турдан иборат. Лекин улар денгиз сатхидан кўтарилган сари экспозиция, тоғ қояларининг қиялиги ва тупроқ шароитларига қараб ўзгариб боради. Тур­кистон тоғ тизмасининг шимолий қисми чўлга яқин бўлганлиги учун ўсимлик дунёси кам.
  • Қўриқхона ҳудуди учта ўсимлик минтақасига ажратилган:
  • I.Тоғ саҳроси (дашт минтақаси).
  • II.Арчазор минтақаси.
  • III.Баланд тоғли ксерофитлар минтақаси.

Download 4,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish