«Ўзбекистон темир йўллари» датк


Оддий арматурали оралиқ қурилмаларнинг юк кўтарувчанлигини қолип ва арматура чизмалари бўйича аниқлаш



Download 1,89 Mb.
bet8/15
Sana06.03.2023
Hajmi1,89 Mb.
#916793
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   15
Bog'liq
SIF Hamzayev O\'lmasbek

1.7. Оддий арматурали оралиқ қурилмаларнинг юк кўтарувчанлигини қолип ва арматура чизмалари бўйича аниқлаш


Ҳисоблаш учун умумий маълумотлар. Ҳисобий оралиғи l = 12.2 м бўлган икки қовурғали оралиқ қурилманинг юк кўтарувчанлиги ҳамда тўрт ўқли вагонлари билан 2ТЭ10Л серияли тепловоз кўринишидаги поезд юкини ундан ўтказиш шартларини аниқлаш лозим (1.11.5расм). Асосий ўлчамлари, оралиқ қурилмани арматуралаш схемаси ва ундаги мавжуд нуқсонлар 1.11.5– расмларда келтирилган.
Погон юки 77 кН/м бўлган саккиз ўқли ВЛ60 серияли электровозни фойдаланиш (эксплуатация)га киргизиш кўзда тутилади. Бетоннинг ҳисобий қаршилиги 1иловага мувофиқ (амалий мустаҳкамлиги 30.1 МПа бўлганда,) а=5.2м кесимда сиқилишда Rb=12.2 МПа, чўзилишда Rbt=5.5 МПа қабул қилинади (1.4расм), (силлиқ) арматуранинг ҳисобий қаршилиги чўзилиш ва сиқилишда Rs=Rsc=250 MПa /12, б.2.2/. Бетон ва арматуранинг эластиклик модули тегишлича Eb=31,5103МПа /12, б.2.1/ Еs=2,1105 МПа /12, б.2.2/, чидамлиликка ҳисоблашда эластиклик модулларининг нисбати 1илова 6жадвалдан /12,б.2.2/ n =20 қабул қилинади. Темирбетоннинг солиштирма оғирлиги 25 кН/М3 ва йўл қисмлари билан балластнинг солиштирма оғирлиги 1илова 7жадвалдан /12, б.3.1/ 20 кН/м3 қабул қилинади.
Доимий юклар бўйича ишончлилик коэффициентлари қуйидагига тенг /12, б.3.3 ва 3.5/:
– темирбетон вазнидан np =1,15;
– йўл қисмлари билан балласт вазнидан n =1,20;
– бошқа юклардан np =1,10;
– муваққат юкка np =1,15.
Бош тўсинни ҳисоблашда эталон юк учун динамик коэффициент /12, б. 3.4/

Балласт коритаси плитаси учун hb=0,51 м бўлганда, 1илова 8жадвалдан 1+=1,033 қабул қилинади /12, б.3.4/.


Синфланиш натижаларини (унификация қилувчи) бирхиллаштирувчи коэффициент бош тўсин учун hb0,25 м бўлганда, /12, б.3.6/


y=
балласт корита плитаси учун =1 /12, б.3.6/.
Чидамлиликка ҳисоблашда муваққат юкнинг динамик таъсирини камайтирувчи коэффициент hb=0,51 м бўлганда, бош тўсин учун =0,99, балласт корита плитаси учун эса =0,99 /12, 4илова ёки 1илова, 9жадвал/.
Бош тўсинга тўғри келадиган муваққат юк хиссаси /12, б.3.7/:
; (1.52)


, (1.53)

бунда с =1,8 м – бош тўсин ўқлари орасидаги масофа (1.6, 1.7расм);


А1=0,3; В1=0,6 (1.1жадв).
х  0,25l бўлганда, А2=0,10, х  0,75l бўлганда эса А2= 0.059, қолган ҳолатларда А2 коэффициентнинг қиймати 1.2жадвалда келтирилган формулалардан аниқланади.

1.2жадвал





=х/l

А2

0,25

0,10

0,50

0

0,25 – 0,5

0,1(0,25)/0,25

0,5 – 0,75

–0,1(0,5)/0,25

>0,75

–0,1

=0,5 0,75 бўлганда, А2 коэффициент формуладан аниқланади:




А2 = 0,1(x0,5)/0,25; (1.54)
x=х/l =9/15,85=0,567;



e=0,15 м бўлганда, плитага босимни нотекис тарқалишини ҳисобга оладиган коэффициент:
ташқи консол учун 0,85, 1,3;
қовурғалар орасидаги монолит участка учун 1,325; 1,35 (1илова, 10ва 11жадваллар).



1.6–расм. Оралиқ қурилмада йўлнинг жойлашиш схемаси





1.7–расм. Балласт корита плитасининг ҳисобий схемаси



Download 1,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish