биринчи гуруҳга фармацевтика тизимини ислоҳ қилиш борасида давлат сиёсатини белгилаш, соҳани тартибга солувчи институционал асосларни тадқиқ этиш борасидаги илмий ишлар, иккинчи гуруҳга фармацевтика тизимидаги муаммоларни аниқлаш методикасини ишлаб чиқиш борасидаги илмий ишлар, ҳамда учинчи гуруҳга фармацевтика тизимини ислоҳ қилиш билан боғлиқ муаммоларни таснифлаш ва жараёнга таъсир кўрсатувчи омилларни таҳлил қилишга бағишланган илмий ишлар киритилди.
Фармацевтика тизимини ислоҳ қилиш борасида давлат сиёсатини белгилаш, соҳани тартибга солувчи институционал асосларни тадқиқ этиш борасидаги илмий ишлар доирасида О.А.Дроздецкаянинг илмий иши алоҳида эътиборга молик.
О.А.Дроздецкая аҳолини дори воситалари билан таъминлаш борасида давлат сиёсати тўғрисида сўз юритар экан – “Аҳолини дори воситалари билан таъминлаш борасида давлат сиёсати соғлиқни сақлаш соҳасидаги давлат сиёсатининг таркибий қисми ҳисобланади. Соғлиқни сақлашнинг йўналишларидан бири, тармоқ сифатида аҳолини сифатли тиббий ёрдам билан таъминлаш ҳисобланади, дори воситалари билан таъминлаш эса тиббий ёрдам кўрсатишнинг таркибий қисми сифатида кўрилади”– деган фикрни билдириб ўтади.1
Жумладан, Е.С.Бережная илмий ишларида фармацевтика соҳасидаги давлат сиёсатини тадқиқ этиб, замонавий босқичда соҳа институтларини бошқаришда “олдиндан билиш” феномени янада долзарб бўлиб бораётганлигини таъкидлайди.2
Бундан ташқари, фармацевтика маҳсулотларига нарх белгилаш, бу борада давлат сиёсати, фармкомпанияларнинг стратегиясини ишлаб чиқиш юзасидан қилинган илмий ишлар қаторига АҚШлик олим Т.А.Абботнинг ишини назарий асос сифатида келтириш мумкин.3
Фармацевтика тизимидаги муаммоларни ўрганиш методикасини ишлаб чиқиш борасидаги илмий тадқиқотлар қаторига П.Бамфилднинг ишини киритиш мумкин. У ўз ишида ушбу тизимдаги муаммоларни ўрганишнинг бир қанча методларини келтириб ўтган.4
Н.К.Чодри, Х.Т.Стелфокс ва А.С.Детскайлар ҳам фармацевтика тизимидаги муаммоларни ўрганишнинг айрим интерфаол методларини ўз илмий ишларида қўллаганлар.5
Шунингдек, А.И.Балашов изланишлари натижасида ҳудудий фармацевтика бозорларидаги муаммоларни аниқлаш ва бу борада давлат сиёсатини ишлаб чиқиш юзасидан методик қўлланма ишлаб чиқган.2
Жумладан, Е.О.Трофимова ўзиниг илмий ишида фармацевтика бозорида таҳлилий тадқиқотлар ўтказиш метологиясини ишлаб чиққан бўлиб, унда бозор структураси, географияси ва қийматини ҳисоблаш методлари келтириб ўтилган.3
Бундан ташқари, А.Г.Балаханова қишлоқ аҳолисини дори воситалари билан таъминлашнинг методологик ёндашувларини таҳлил этиб, ушбу тармоқ муаммоларини таҳлил этиш юзасидан бир қатор янги методларни келтириб ўтган.4
Фармацевтика тизимини ислоҳ қилиш билан боғлиқ муаммоларни таснифлаш ва жараёнга таъсир кўрсатувчи омилларни таҳлил қилишга бағишланган илмий ишлар сифатида Е.Ю.Блинованинг тадқиқотни келтириш мумкин. У ўз тадқиқотларида фармацевтика тизимини бошқариш билан боғлиқ муаммоларни атрофлича таҳлил қилган ва уларга инновацион ечимлар таклиф этган.5
Шунингдек, М.В.Чудновский илмий изланишлари жараёнида фармацевтика тизимидаги ижтимоий муаммоларни атрофлича таҳлил қилган.6 Жумладан, социологиянинг фармацевтикага оид муаммоларни А.И.Дубинина, С.Н.Фомичева ва Я.Г.Кузменколар ҳам таҳлил қилиб, уларни ижтимоий муаммолар кесимидаги ўрни ва аҳамиятини очиб берган.7
Бундан ташқари, хорижий олимлардан К.Кубо дженерик дори воситалари ишлаб чиқариш саноатидаги муаммоларни таҳлил қилиб, уларни ички ва ташқи омиллар таъсирига муносабатини ўрганган.8
Маҳаллий олимлардан, М.Я.Ибрагимова қишлоқ аҳолисини дори воситалари билан таъминлаш соҳасидаги, Ш.З.Умарова Ўзбекистонда фармацевтика соҳасида кадрлар тайёрлаш билан боғлиқ муаммоларни, Г.Х.Зуфарова эса фармацевтика корхоналари фаолиятини лицензиялаш соҳасидаги муаммоларни тадқиқ этганлар.1
Тадқиқот мавзусига оид илмий ишларни таҳлили юзасидан хулоса сифатида қуйидагиларни келтириш мумкин:
фармацевтика тизимининг долзарб масалалари маҳаллий ва хорижий иқтисодчи, социолог, фармацевт олимлар ва бошқа ихтисосликка эга олимлар томонидан ўз илмий ишларида атрофлича ўрганилган;
фармацевтика тизимини ислоҳ қилиш борасида давлат сиёсатини белгилаш, соҳани тартибга солувчи институционал асосларнинг айрим жиҳатлари тадқиқ этилган;
фармацевтика тизимидаги муаммоларни ўрганиш методикасини ишлаб чиқиш юзасидан ушбу соҳанинг айрим тармоқлари кесимида услубий ишланмалар яратилган;
фармацевтика тизимини ислоҳ қилиш билан боғлиқ муаммоларни таснифлаш ва жараёнга таъсир кўрсатувчи омилларни таҳлил қилиш юзасидан илмий ишлар тармоқлар кесимида амалга оширилган.
Умуман мавзуга оид кўп сонли илмий ишлар бўлишига қарамасдан, маҳаллий олимлар томонидан амалга оширилган илмий ишлар етарли эмас. Шунингдек, хорижий олимлар томонидан ишлаб чиқилган методик ёндашувлар ва тавсиялар табиийки, ўз давлатлари иқтисодий, ижтимоий ва сиёсий имкониятлари доирасида тадқиқ этилган. Маҳаллий олимлар томонидан амалга оширилган ишларнинг камлиги ва уларнинг тор доирадаги муаммолар юзасидан бажарилганлиги ўз навбатида мавзунинг янада долзарблигини оширади ҳамда, Ўзбекистон Республикасининг фармацевтика соҳасининг муаммолари ва истиқболлари мавзусида илмий тадқиқот ўтказиш лозимлигини исботлайди. Хусусан, Ўбекистон Республикаси фармацевтика соҳасини комплекс ривожлантиришнинг концептуал асосларини ишлаб чиқиш, Ўзбекистон Республикаси фармацевтика соҳасини ислоҳ қилиш муаммоларини таснифлаш, фармацевтика соҳасини ислоҳ қилиш бўйича хориж тажрибасини ўрганиш каби йўналишларда тадқиқот олиб боришга ва тегишли тавсиялар ишлаб чиқишга эҳтиёж мавжуд.
Do'stlaringiz bilan baham: |