¤збекистон республикаси



Download 0,54 Mb.
bet9/18
Sana23.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#166772
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   18
Bog'liq
fleshboy

Савол ва топшириқлар
1. Дастурда графикларни чизиш учун қайси панел ускуналаридан фойдаланилади?
2. Line Tool, Oval Tool, Rectangle Tool, Pencil Tool, Brush Tool ускуналарининг вазифаларини айтиб беринг?
3. Графиклар чизишда ранг танлашнинг қандай имкониятлари бор?
4. Рангларнинг кодлари ҳақида нималарни биласиз?

FLASH-фильмда графикли форматларни конвертацияси


Flash – фильмлари нафа³ат µаракатли файлларни балки, оддий расм к´ринишидаги файлларни µам импорт, экспорт ³илиш имкониятига эга. Јуйида Flash да ³´лланилиши мумкин б´лган графикли форматлар келтирилган.






















Файл тури

Кенгайтмаси

Экспорт

Импорт







Adobe Illustrator (6.0 ёки олдинги версиялари )

.eps, .ai

+

+







Bitmap

.bmp

+

+







Enhanced Windows Metafile

.emf

+

+







FreeHand

.ft7, .ft7, .fog, J8, ,fli9, .ft9

+


+







GIF

.gif

+

+







JPEG

.jpg

+

+







PNG

.png

+

+







Flash Player

.swf

+

+







Windows Metafile

.wmf

+

+







Агар компьютерингизда QuickTime 4 ´рнатилган б´лса, ³´шимча равишда:







PhotoShop

.psd

+

+







QuickTime Image

.qtif

+

+







Silicon Graphics

.sai

+

+







TIFF

.tiff

+

+






















1 - жадвал. Flash'>Flash да ³´лланадиган айрим графикли форматлар


Flash –фильмларни экспорт ³илиш.
Flash да яратилган фильмлардан бош³а дастурларда фойдаланиш учун, уларни экспорт ³илиб, µар хил форматларда са³лаш мумкин. Бунинг учун File > Export Movie ёки Export Image буйру³ларидан фойдаланилади. Бу ерда Export Movie фильмни µаракатли файллар (swf, avi, gif, spl, wav ва бош³алар) га айлантириш учун ишлатилади. Export Image эса расмли файллар (bmp, jpg, gif, png ва бош³алар) га айлантириш учун ишлатилади.
Јуйидаги мисолда Flash –фильмдан gif - анимация экспорт ³илиш кетма-кетлигини к´риб чи³амиз:

  • аввал ю³орида к´рсатилган мисоллардан фойдаланиб, Flash –фильм яратинг.

  • уни са³лаб б´лгач, File > Export Movie буйру²ини беринг. Export Movie муло³от ойнаси µосил б´лади.

  • ойнада файлига ном бериб, «Тип файла» бандидан gif файлни к´рсатиб, «Сохранить» тугмасини босинг.

Натижада киритилган номдаги ва типдаги файл к´рсатилган жойда µосил б´лади. ¥осил б´лган файлдан бош³а турли ма³садларда фойдаланиш мумкин. Бу имконият Web – таµрирлагичлар билан ишлашда сайтларни чиройини бойитишда кенг фойдаланиш мумкин.


Flash MX объектларини бош³а дастурларга ³´йиш ва улардан фойдаланиш


Flash да яратилган swf фильмлар ёки gif анимациялар Web – саµифаларни ю³ори даражадаги дизайнга эга б´лиши учун хизмат ³илиб келмо³да. Јайсики сайтга ³араманг, Flash – фильмлари ёки Gif анимациялари µар ³андай фойдаланувчини ´зига тортади. Web – сайтларнинг нафа³ат бирор ³исми, хаттоки саµифанинг бутун ³исми Flash тайёрланаётгани дастурнинг кенг ³амровли эканидан далолат беради.
Web – саµифаларда эса Flash нинг swf ёки Gif анимациялари оддий расмни жойлагандек ³´йилади. Swf файлини Dreamweaver дастурида ³´йиш кетма-кетлиги билан танишиб чи³амиз:

  • бунинг учун аввал web саµифани яратиб олиб керакли жойига к´рсатгични ³´йиб Insert > Media > Flash буйру²и берилади.

  • Select File муло³от ойнаси µосил б´лади. Ойнадан ³´ймо³чи б´лган swf файлни к´рсатилади.

  • Swf файл web – саµифага ³´йилганда, яъни таµрирлаш ва³тида ишламайди. Web – саµифани са³лаб, бекитгандан кейин, фа³ат к´риш режимида, яъни Internet Explorer ёрдамида к´ришимиз мумкин.

Gif анимацияни эса Dreamweaver да бироз осонро³, худди оддий расм ³´йгандек ³´йилади. Бунинг учун ³уйидаги кетма-кетлик бажарилади:

  • Insert > Image буйру²и берилади.

  • µосил б´лган Select Image Source муло³от ойнасидан ³´йиладиган файл к´рсатилади.

  • Web – саµифани са³лаб ёпилади.

  • Web саµифани к´риш учун Internet Explorer дастурида очилади ва яратилган файлнинг к´риниши пайдо б´лади.

Ранг каналларини сараланиши


Рангларни саралашнинг осон й´лларидан бири каналлардан баъзи бирларини ´чириш керак. Масалан, ³уйидаги белгиларни ишлатиб к´ринг:

Канал

Јиймати

Ј´шимча ³ийматлари

Red

100 %

0

Green

0 %

0

Blue

0 %

0

Alpha

100 %

0

Яшил ва к´к каналларни саралаб ³изил тусдаги рангга эга б´ламиз.


Каналлардан бирини ³´шсак бу ажойиб натижага олиб келади:
Масалан:

Канал

Јиймати

Ј´шимча ³ийматлари

Red

100 %

0

Green

100 %

0

Blue

0 %

0

Alpha

100 %

0

Бундан кейин сари³ имиджга эга б´ламиз.


Ранг каналлари манипуляцияси.
Ю³оридаги каналларни саралаш µар доим µам яхши натижа беравермайди. Эътиборли одам дарров олинган имидж камчиликларидан холи эмас эканлигини пайқайди. Бунда контраст, ёру²лик ва баъзи чегара чизи³лари й´³олиб кетади. Лекин канал сараланишини бир неча манипуляциялари мавжуд. Мисол учун µамма каналларни бир ва³тнинг ´зида ´згартирамиз.

Канал

Јиймати

Ј´шимча ³ийматлари

Red

200 %

0

Green

200 %

0

Blue

200 %

0

Alpha

100 %

0

Бу имиджни ёр³инро³ ³илишга ёрдам беради.


Эслатма. % белгиси ор³али 0% дан 100% гача белгиларни ´рнатиш мумкин. Лекин таµрирланган майдонда 200 ни ´рнатиш мумкин. Ю³ори даражали анимация фоизлари 0% дан 100 % гача ´згариши мумкин. Каналларни манфий ³ийматларини µам бериш мукин.
Масалан:

Канал

Јиймати

Ј´шимча ³ийматлари

Red

-100 %

256

Green

-100 %

256

Blue

-100 %

256

Alpha

100 %

0

Икки канал аралашмаси



Канал

Јиймати

Ј´шимча ³ийматлари

Red

100 %

256

Green

-100 %

256

Blue

-100 %

256

Alpha

100 %

0

Рельеф (битта ягона расм икки марта ³´лланганда файл ´лчами ´згармайди)



Канал

Јиймати

Ј´шимча ³ийматлари

Red

-100 %

256

Green

-100 %

256

Blue

-100 %

256

Alpha

50 %

0

Яна расмлар устида олиб бориладиган ишлардан бири билан танишиб чи³амиз. Бу имконият расмни турган жойидан й´³олиб к´ринмай ³олиш ёки аксинча расм й´³ жойдан аста-секин µосил б´лишни таъминлайди. Бунинг учун ³уйидаги кетма-кетликни к´риб чи³амиз:



  • расмни импорт ³илиб олиб, Insert > Convert to Symbol ни ёки F8 ни босинг;

  • Proporties > Color > Alpha бандини танланг.



37–расм. Properties панели к´риниши.

«Alpha» нинг к´рсатгичини ´згартириш натижасида расм ³уйидагича ´згаради:



Канал

Јиймати

К´риниш даражаси

Alpha

0 %

к´ринмайди

Alpha

50 %

50% га ноани³ к´ринади

Alpha

100 %

т´ли³ к´ринади

Худди шу эффектлардан ´хшаш объектларни бир-бирига айлантиришда фойдаланиш мумкин.




Савол ва топшириқлар
1. Графиклар форматлар конвертацияси деганда нимани тушунасиз?
2. Файлларни импорт қилиш нима?
3. Файлларни экспорт қилиш нима?
4. Flash да қандай форматдаги файлларни импорт қилиш мумкин?
5. Flash да тайёрланган файлларни қандай кўринишларда экспорт қилиш мумкин?
6. Ранг каналлари нима ва уларни қандай ўзгартириш мумкин ?


FLASH MX да оддий µаракатларни µосил ³илиш.
Flash да анимацияларни ´рганишни энг содда µаракатларни к´ришдан бошлаймиз.
1-мисол. Дастлаб бирор чизилган объектни бир координатадан бош³а координатага µаракат билан ´тказиш жараёни билан танишиб чи³амиз:

  • File > New буйру²ини бериш билан янги иш майдони µосил ³иламиз.

  • иш майдонидаги ягона ³атлам (layer) нинг биринчи кадрини сич³он чап тугмаси билан босиб белгилаймиз.

  • энди сич³онни Tools панелига олиб келиб чизиш учун м´лжалланган ихтиёрий ускунани танлаймиз.

  • сич³он ёрдамида ихтиёрий расм чизамиз.

  • ³атламнинг кадри устига сич³он к´рсатгичини ³´йиб, ´нг тугмасини босамиз. ¥осил б´лган менюдан Create Motion Tween буйру²ини берамиз.

  • сич³он к´рсаткичини бир нечта кадрдан кейинга ³´йиб Insert Keyframe буйру²и берилади. Худди шу Keyframe ни белгилаган µолатда расмни ´зини керакли координатага ´тказамиз. Бунинг учун Properties менюсидан X ва Y координаталарини ´згартирамиз (38-расм).

  • µаракатни к´риш учун Control > Test Movie буйру²и берилади.

Натижада дастлабки ну³тада турган расм бироз ва³т ичида бош³а координатага ´тади.

2-мисол. 1-мисолни бироз ´згартирсак, шу объектни катталашганини кузатишимиз мумкин:



  • ю³оридаги мисолнинг 5 та ³адамини бажариб б´лгач, расмнинг координатаси узгарган кадр устига сич³он тугмасини босиш билан белгилаймиз.

  • натижада расм белгиланади, расмни катталаштирамиз. Бунинг учун Properties панелидан W: ва H: қийматларини катталаштирамиз.

  • µаракатни к´риш учун Control > Test Movie буйру²и берилади.

Натижада айлана µаракатланиб бош³а координатага ´тиш билан катталашиб боради.

Flash нинг матнлар билан ишлаш имкониятлари.


¥ар ³андан Flash-фильм ичига матн ³´йиш мумкин. Одатда матн муµаррирлари билан ишлашда, матн учун ўлчам, шрифт, стиль, интервал, ранг ва текислаш усули ´рнатилиши керак. Шрифтни бош³а объектлар б´йича трансформациялаш - буриш, масштабларини белгилаш, эгилтириш мумкин. Бундан кейин µам унинг символларини таµрирлаш имкониятлари са³ланиб ³олади. Flash да динамик матнли майдонларни µосил ³илиш мумкин, бундан таш³ари яна фойдаланувчи томонидан таµрирланадиган матнли майдонлар µам µосил ³илиш мумкин. Бундан таш³ари Flash да к´п³аторли матн майдонлари учун айлантириш тасмалари яратиш мумкин.

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish