Œзбекистон республикаси


- расм. Вайонт (Италия) сув омборидаги сув сатҳи билан маҳаллий



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/138
Sana22.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#90031
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   138
Bog'liq
binolar zilzilabardoshligi

34-
расм. Вайонт (Италия) сув омборидаги сув сатҳи билан маҳаллий 

зилзилалар сонини таққослаш графиги. 
 
Синфин Хитойда Гуанчжоу шаҳридан 160 км. Шимолий-шарқда 
жойлашган, сув сиғими 11,5 млрд.м
3
га тенг бўлиб, тўғони баландлиги 105 м.га 
тенг бўлган йирик сув омбори. Сув омбори 1959 йил октябрда омбор сувга 
тўлдирилгандан кейин тез орада шу ҳудудда зилзила содир бўлди. 1962 йил 19 
мартда сув омбори ёнида кучи 8 балл, магнитудаси 6,1 га тенг бўлган кучли 
зилзила содир бўлгани қайд қилинди. Асосий зилзиладан кейин яна 80000 марта 
силкинишлар такрорланди. Ундан ҳам кўп сонли силкинишлар асосий зилзила 
сейсмик турига боғлиқ ҳолда содир бўлди. Барча зилзилаларнинг эпицентрлари 
сув омбори тўғони яқинида бўлган. Бу ерда ҳам силкинишлар активлиги 
омбордаги сув сатҳи ортиши билан кучайган ва аксинча содир бўлган. 
Нурек Тожикистондаги Вахш дарёсида қурилган, сув сиғими 10,5 млрд. 
м
3
га тенг сув омборидир. Унинг тўғони баландлиги 300 м.га тенг бўлиб, дунёда 
энг баланд тўғонлардан бири ҳисобланади. Ушбу сув иншооти қурилиш 
ишларини сейсмик нуқтаи назардан асослаш ҳамда омборни сувга тўлдириш 
ишлари Тожикистон Фанлар Академиясининг зилзилабардош қурилиш ва 
сейсмология институти олимлари томонидан 1955 йилдан бошлаб амалга 
оширилди. Ушбу ҳудудда йил давомида 100 тагача зилзила содир бўлдики, 1956 
йили эса магнитудаси 5,3 га тенг бўлган кучли зилзила содир бўлди. Тожик 
сейсмологлари К.М.Мирзаев ва С.Х.Негматуллаевларнинг кузатувлари 1967 йили 
омборда сув сатҳи 40 м. га етганда ҳудуд сейсмик активлигида ўсиш содир 
бўлганини кўрсатди. 1972 йил охирида сув сатҳи 100 м.га етганда омбор ҳудуди 
сейсмик активлиги кескин ошган; агарда 1960-1971 йилларида уч ой мобайнида 


58 
уртача 26 марта ер силкиниши содир бўлган бўлса, охирги уч ойида 133 марта 
зилзила содир бўлган. Содир бўлган зилзилаларнинг 95% гипоцентри чуқурлиги 5 
км.дан ошмаган ва ҳар доим зилзила гипоцентри саёзлашиб борганлиги 
кузатилган. Нурек сув омбори ҳудуди сейсмик активлиги сув сатҳига боғлиқ 
ҳолда ўзгариб турганини олимларнинг илмий кузатувлари тўлиқ тасдиқлади(35-
расм).

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish