Ўзбекистон республикаси ташқи ишлар вазирлиги



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/115
Sana22.02.2022
Hajmi2,27 Mb.
#87926
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   115
Bog'liq
JahIqt Kaf 11.ХАЛҚАРО ИҚТИСОДИЁТ 1-QISM 10ta

 
Масала 
 
1. Меҳнатнинг унумдорлиги чизиқлари куйидаги сонлар билан белгиланади: 
Ишчилар сони 
1 секторнинг MPL 
2 секторнинг MPL 
10 
1,51 
1,59 
20 
1,14 
1,05 
30 
0,97 
0,82 
40 
0,87 
0,69 
50 
0,79 
0,61 
60 
0,74 
0,54 
70 
0,69 
0,50 
80 
0,66 
0,46 
90 
0,63 
0,43 
100 
0,60 
0,40 
Фараз қиламиз, 2чи ва 1чи товарлар нархларининг нисбати 2га тенг. График 
орқали секторлардаги иш хақи ставкасини ва секторлар ўртасидаги меҳнат 
ресурсларининг тақсимотини аниқланг.


71 
1.7. ХАЛҚАРО САВДО ВА ДАРОМАДЛАР ТАҚСИМОТИ 
 
1. Ташқи савдодан олинадиган ютуқ 
2. Хекшер-Олин назарияси бўйича ташқи савдони даромадлар 
тақсимотига таъсири. Столпер-Самуэлсон теоремаси 
3. Махсус ишлаб чиқариш омиллари назарияси бўйича ташқи савдони 
даромадлар 
тақсимотига 
таъсири. 
Самуэлсон-Джонс 
теоремаси.
Рибчинский теоремаси 
 
1. Ташқи савдодан олинадиган ютуқ 
Халқаро савдо назарияси шуни таъкидлайдики, ташқи савдо 
муносабатлар ривожланиши натижасида унда қатнашаѐтган барча мамлакатлар 
умумий фаровонлик ўсиши кўринишида ютуқ оладилар. Ушбу ютуқ қандай 
тақсимланиши асосий саволлардан бири ҳисобланади. Бир тарафдан, маълумки, 
у мамлакатлар ўртасида баробар тақсимлана олмайди, чунки унинг ўлчами 
жаҳон нархлар қайси даражада ўрнатилишига боғлиқ бўлади. Бошқа тарафдан, 
мамлакат оладиган ташқи савдодан ютуқ унинг ичида истеъмолчилар ва ишлаб 
чиқарувчилар, экспорт қилувчилар ва импорт қилувчилар ўртасида ҳам баробар 
тақсимланмайди. Бундан ташқари, ихтисослашиш натижасида соҳалар ўртасида 
ресурсларни тақсимланишида ўзгаришлар рўй беради, демак, ишлаб чиқариш 
омиллар эгаларининг даромадлари ўзгаради. 
Халқаро савдодан олинадиган ютуқни мамлакатлар ўртасида ва улар 
ичида тақсимланиши оҳир оқибатда мамлакатлар савдо қиладиган 
маҳсулотларнинг нархлари қай даражада ўрнатилишига ва савдо ҳажмига 
боғлиқ бўлади.
Жаҳон нархлари қандай ўрнатилишини ва савдо ҳажмлари қандай 
аниқланилишини кўрсатиш учун мисолни кўриб чиқамиз. 
Фараз қиламиз, икки мамлакат, Аргентина ва Бразилия, бир маҳсулотни 
(буғдойни) ишлаб чиқарадилар. Ташқи савдо муносабатлари ўрнатилишидан 
олдин талаб ва таклиф ҳарактеристикалари шундайки, Аргентинада буғдой 


72 
бозоридаги мувозанат бир тонна учун 120 долл. нархи даражасида ўрнатилади, 
Бразилияда эса — 1 т. учун 200 долл. нархи даражасида бўлади (1.24 - расм). 
Аргентинада бўғдойнинг нархи Бразилиядан пастроқ (РB > РA), демак, 
Аргентина экспорт қилувчи, Бразилия эса импорт қилувчи мамлакат бўлади.
200
150
20 50 80 Q
P
S
A
D
A
60
Q
Q
P
P
30 60 90
S
m
D
m
120
g h i
S
Б
D
Б
f
j
b+c
i
d

Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish