Ўзбекистон республикаси ташқи ишлар вазирлиги


Расм 1.16. Миллий иқтисодиѐт ва Чет эл иқтисодиѐтларининг ишлаб



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/115
Sana22.02.2022
Hajmi2,27 Mb.
#87926
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   115
Bog'liq
JahIqt Kaf 11.ХАЛҚАРО ИҚТИСОДИЁТ 1-QISM 10ta

Расм 1.16. Миллий иқтисодиѐт ва Чет эл иқтисодиѐтларининг ишлаб 
чиқариш имкониятлари ва умумий бефарқлик чизиқлари 
I
Qc
Qf
P
P’
A
A’
Савдо алоқалари ўрнатишдан олдин
B’
B
E
II
Qc
Qf
Pw
Савдо алоқалари ўрнатилгандан кейин
Ихтисослашув мамлакатлар матонинг умумий нисбий жаҳон нархи 
даражасига (Pc
ташқи савдо натижасида Миллий иқтисодиѐтда А нуқтадан, Чет эл 


55 
иқтисодиѐтида эса А‘ нуқтадан Е нуқтага қўчади ва иккала мамлакатда ҳам 
кўпаяди (янги II бефарқлик чизиғи I бефарқлик чизиғидан юқорироқ даражада 
жойлашган), демак савдога киришиш ва ихтисослашув натижасида 
мамлакатларнинг халқлари истеъмоли ҳажми ошди фаровонлиги кутирилди.
3. Хекшер-Олин-Самуэлсон теоремаси 
Ташқи савдо натижасида унда қатнашадиган маҳсулотларнинг нисбий 
нархлари тенглаша бошлайди. Хекшер-Олин модели бўйича маҳсулотларнинг 
нисбий нархлари мамлакатларнинг ишлаб чиқариш омиллари билан 
таъминланганлик даражасига ва уларнинг нисбий нархларига боғлиқ бўлади. 
Савдо натижасидаги маҳсулотларнинг нархлари ўзгариши ишлаб чиқариш 
омилларнинг нархларига қандай таъсир этади? Ушбу саволга жавобни Хекшер-
Олин-Самуэлсон теоремаси 
беради: халқаро савдо унда қатнашаѐтган 
мамлакатларда бир хил ишлаб чиқариш омилларининг абсолют ва нисбий 
нархлари тенглашишига олиб келади.
Бошқа сўзлар билан айтганда, савдо натижасида маҳсулотларни нисбий 
нархларининг тенглашиши ишлаб чиқариш омилларнинг нисбий нархлари 
тенглашишига олиб келади.
Автаркия ҳолатида Миллий иқтисодиѐтда матонинг нисбий нархи Чет эл 
иқтисодиѐтдаги нисбий нархидан пастроқ (Pc/P
F
< (Pc/P
F
)*), чунки Миллий 
иқтисодиѐтда меҳнатнинг нисбий нархи Чет эл иқтисодиѐтига нисбатан пастроқ 
(P
L
/P
T
< (P
L
/P
T
)*), яъни нисбий иш ҳақи камроқ даражада (w/r < (w/r)*). 
Савдо натижасида Миллий иқтисодиѐт мато ишлаб чиқаришга 
ихтисослашади, Чет эл иқтисодиѐти эса озиқ-овқат ишлаб чиқаришга 
ихтисослашади. Натижада Миллий иқтисодиѐтга меҳнатга бўлган нисбий талаб 
ўсади ва бу иш ҳақи кўтарилишига олиб келади, ерга бўлган нисбий талаб эса 
пасаяди ва рентанинг нисбий нархи тушади. Чет эл иқтисодиѐтида ерга бўлган 
нисбий талаб ўсади ва бу рентани кўтарилишига олиб келади, меҳнатга бўлган 
нисбий талаб эса пасаяди ва иш ҳақи тушади. 


56 

Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish