Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги



Download 0,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/12
Sana22.02.2022
Hajmi0,91 Mb.
#85303
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
4, Амалий машғулот mik

ЗАМБУРУҒЛАР 
Замбуруглар (Fungdi, Mycetes) - қуйи табақали ўсимликлардан келиб чиққан, 
хлорафилсиз, гетеротроф организмлардир. Эукариотлар подшолилигига киради. 
Замбуругларнинг 100.000 дан ортик туралари бўлиб, улар 20 дан ортик синфларга 
бирлаштирилади. Синфлар ўз навбатида синфчаларга, тартиб, оила, авлод, тур ва 
турчаларга булинади. Замбуруглар ичида сапрофит ва патогенлари учрайди. 
Замбуруглар бактерияларга нисбатан мураккаброк тузилишга эга ва кўпайиш 
усуллари такомиллашганрокдир. Замбуруглар хар хил шаклларга (думалок, тухумсимон, 
ноксимон, тўғноғичсимон, амёбасимон) эга. Ўлчамлари бир неча мкмдан (ачитки 
замбуруглари) ўн ва юзлаб мкм гача булади (мукор моғорлари). 
Хужайра девори хар хил қалинликда, юзаси хар хил: тўғри, тўлқинсимон, ғадир-
будир, айримларида нозик тўқ билан копланган бўлади. Ёш хужайраларнинг 
цитоплазмаси гомоген, етук хужайраларда эса донадор бўлади, Цитоплазмада киритмалар, 
митохондриялар, такомиллашмаган ўзак -битта ёки бир нечта жойлашган. Гольжи 
аппарата, ёғ киритмалари, волютин, гликоген, органик кислоталаринг кристаллари ва 
пигментлар хам бор. Замбуругларнинг вегетатив танаси шохланган, рангсиз иплардан 
(гифлардан) ташкил топган. Уларнинг узунлиги 50-70 мкм ва ундан хам ортик бўлиши
мумкин. 
Гифлар узаро чигаллашиб мицелийлар хосил қилади. Айрим замбуруглар (Mucor) 
мицелийлари буғинларга булинмаган, бир хужайрали. Бошқа замбуругларда (юкори 
табакали замбуруглар) хужайралар тусикларни септалар билан алохида, аммо умумий 
деворга эга бўлган бўғинларга бўлинган. Бундай мицелий бугинлашган (септаланган) 
мицелий дейилади. 
Кандида авлоди замбуруглари ёлгон мицелий (псевдомицелий) хосил қилади. 
Ёлгон мицелийлар нозик ва узун бўлиб, хақиқий мицелийларга ўхшаш умумий хужайра 
девори бўлмайди. 
Айрим замбуруглар ташқи мухитда спора хосил килиб кўпаяди. Споралар келиб 
чикишига караб ташки ва ички спораларга булинади. Ташки споралар мицелийнинг учида, 
ички - эндоспора эса мицелийнинг ичида хусусий хужайра хосилаларини спорангияда 
етилади. 
Замбуруглар 2 табакали бўлади: 
1. Куйи табакали замбуруглар - архимицетлар, фикомицетлар. 


10 
2. Юқори табакали замбуруглар - аскомицетлар, базидомицетлар. Замбуруглар аэроб 
шароитда, углеродли мухитларда ўсади. Спора хосил килиш йўли билан ва жинсий йул 
билан кўпаяди. Морфологиясини урганиш учун «эзилган томчи» усулида препарат 
тайёрланиб, анилин буёклар, Грам усуллари қўлланилади. 

Download 0,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish