Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги



Download 0,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/12
Sana22.02.2022
Hajmi0,91 Mb.
#85303
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
4, Амалий машғулот mik

 
 
 
АКТИНОМИЦЕТЛАР 
Актиномицетлар мицелия хосил килувчи микроорганизмлар бўлиб, табиатда кенг 
тарқалган, асосан тупрокда учрайди. Аэроб нафас олади, Гр + буялади. Актиномицет номи 
- нурсимон замбуруг - Actinomyces boris сўзидан олиниб актиномикоз касаллигини 
келтириб чикаради. Оддий суюк мухитларда яхши ўсади. Актиномицетлар мицелийлар 
хосил қилади ва спора хосил қилади. Бундан ташқари актиномицетлар гифлар хосил 
қилади. Оддий бўялиб, спора ва гифлар билан кўпаяди. 
Streptomyces авлодига кирувчи стрептомицептлар киради, буларнинг мицелийлари 
хар доим сакланиб колади. Баъзи авлодга кирувчи актиномицетларнинг мицелийлари 
парчаланиб таёкчасимон хужайраларга айланиб колади. 
Мицелия ипчаларида хроматин доначалари булади. Оддий озик мухитда ўсади. 
Каттик озик мухитларда хаволи мицелийлар хосил қилади. Тўқимада йирингли оқма яра 
ҳосил қилади. Контакт йўли билан ва оғиз оркали овқатлардан юқади. 
 
 
МИКОПЛАЗМАЛАР 
Микоплазмалар Mollicutes (юмшок тери) синфига, Micoplasmataceae оиласи 
киради. Жуда майда 100-200 нм полиморф микроорганизмдир. Бу ўзлари мустакил 
кўпайиш хусусиятига эга. Бошқа бактериялардан фарқи - уларда хужайра девори 
бўлмайди, факат 3 каватли цитолапазматик мембранаси бўлади ва ташки томондан 
капсулага ўхшаб ўраб туради. Буларнинг геноми бактерияларнинг геномидан М: Ecoli 
геномидан 4 маротаба кичик, лекин мустакил кўпайиш хусусиятига эга. Цитоплазмада 
киритмалар, рибосомалар, ДНК ва РНК булади. 
Микоплазмалар биринчи маротаба йирик шохли корамолларда плевро-пневмония 
келтириб чиқарганлиги аникланди. 
 Жуда майда кокксимон хужайралар бўлиб, мембранали фильтрдан ўтиб кетади, 
оддий бўлиниш йўли билан кўпаяди. 7-расм 



Улар факат изотоник эритмаларда ва гипертоник мухитда ўсади. Ўсиш факторлари 
- пурин, пиримидин, липидли озик мухитларини талаб қилади. Хайвонларда юкори нафас 
йулларининг шиллик каватида учрайди. Паразитлари ўпкани яллиглайди. 
Спора хосил килмайди, харакатсиз, Грам бўйича ( - ) бўялади. Биринчи маротаба 
Л.Пастер аниқлаган. Тупрокда, сувларда учраши мумкин. Патоген ва патоген бўлмаган 
турлари мавжуд. Факультатив анаэроб. Қонли агарда гемолиз хосил қилади.

Download 0,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish