Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти



Download 0,83 Mb.
bet121/146
Sana23.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#157940
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   146
Bog'liq
Fizik usullar

16-17 – Маъруза
Ядро магнит резонанси (ЯМР) – назарий асослари ва усулни дори моддалар тахлилида қўлланилиши.
Маъруза вақти – 4 соат
Ўқитиш максади – Талабаларни ядро магнит резонансининг асосий омиллари билан таништириш.
Маъруза режаси:
1. Ядроларнинг магнит хоссалари ва ядро резонанси асослари.
2. Сигналлар холатлари, кимёвий силжиш
3. Сигналлар сони
4. Сигналлар интенсивлги . 
5. Спин-спин бирлиги ва сигналларни сўниши.
6. ЯМР спектирлари интерпретацияси.
Адабиётлар:
1. Б.И.Ионин, Б.А.Ершов – ЯМР – спектроскопия в органической  химии, “Химия”, 1969 г.
2. Дж.Эмели, Финней, Л.Сатклиф- спектроскопия ЯМР высокого разрешения М, “Мир” 1969 г.
3. Р.Байбл- Интерпрепация спектров ядерного магнитного резонанса, М, “Атомиздат”, 1969 г.
4. Казицина, Куплетская – Применение УФ, ИК и ЯМР - спектроскопии в органической химии, М, “Высшая школа” 1971 г.
Илмий текшириш амалиётида моддалар тузилишини ва текширилувчи намуна тозалигини аниқлашда замонавий спектроскопик усуллар кенг қўлланилади. Бундай янги усулларга ядро- магнит резонанс спектроскопиясини ҳам киритиш мумкин.
Дори моддаларини ҳамда органик бирикмаларнинг тозалиги ва тузилишини ўрганишда провизор мутахассислигини эгаллаган шахс спектроскопик усуллар ва спектрлар таҳлилидан бошланғич маълумотларга эга бўлишни талаб қилинади. 
Ядро магнит резонанси – спектроскопик таҳлилни қўлланилиши.
Спектроскопик усулда электромагнит тўлқинларни қўлланиш шароитларига кўра икки катта бўлимдан иборат:
1.  Оптик спектроскопия – ультра бинафша (УБ), кўринадиган рангли ва инфрақизил (ИК) нурланишни аниқлашга асосланган.
2. Радиоспектроскопия – моддаларни радио тўлқинлар қабул қилишига асосланган усул.
Радиоспектроскопия усул икки турдан иборат ядро магнит резонанси (ЯМР) ва электрон парамагнит резонанси (ЭПР).
Электромагнит тўлқини спектрлари.
Замонавий маълумотларга асосан, нур корпускуляр (квант) ҳамда тўлқинли характерга эга. Тўлқин узунликлари (), баландлиги эса (амплитуда) (А), ҳамда тарқалиш тезликлари (С) билан характерланади.
Белгиланган нуқтадан 1 секунда вақт ичида ўтадиган тўлқин сони (частота)  деб номланади. Секунддаги бир тебраниш герц (частота бирлиги) билан белгиланади.
ЯМР спектрларини қўзғатувчи манба сифатида тўлқин узунли ги 5м бўлган радиотўлқинлар қўлланилди.
С 300000м/е
= -------= --------------- =60000000С-1(гц)
λ 5м
ёки 60000000 герц – 60 мега герц (мгц).
Электромагнит тулкининг хар бир кисми маълум энергия билан характерланади ва Планк тенгламаси билан қуйидагича ифодаланади.
Е=h

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish