Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти


Детекторлар сигналларини ёзиб олувчи қурилма



Download 0,83 Mb.
bet50/146
Sana23.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#157940
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   146
Bog'liq
Fizik usullar

Детекторлар сигналларини ёзиб олувчи қурилма
Детекторлар сигнали тўғридан-тўғри ёки кучайтиргич орқали ёзиб олувчи қурилма – регистраторга берилади. Кўчайтиргичга келаётган ток 10-3 – 10-10 А- атрофида бўлиб, бир неча милливольтгача кучайтирилади. Сигналларни кўрсатишда кўпроқ ёзиб олучи қурилма потенциометрлар ишлатилади.
ГСХ.Моддалар сифатини аниқлаш босқичлари
Детекторлардан олинган сигналнинг газ оқими хажмига ёки колонкадан ажралаётган модданинг колонкада ушланиш вақтига боғлиқлигини кўрсатувчи эгри чизиқ ажралиш эгрилиги ёки хроматограмма деб аталади.
Диаграмма тасмасидаги тўғри чизиқ колонкадан ўтаётган газ оқими тозалигини, 1-чи чўққи колонкадан чиқаётган ютилмаган ҳавони ёки эритмани, 2,3, 4-нчи ва хокозо чўққилар колонкадан ажралиб чиқаётган алоҳида моддаларни кўрсатади.
Хроматограмма чўққиси қуйидаги параметрлар билан характерланади (S) ёки баландлиги (h), асоси (а), чўққи баландлигининг ярим кенглиги (½) ва чўққининг хроматограммадаги жойлашган ўрни. Баландлик ёки чўққи юзаси колонкадан чиқаётган модда миқдорига боғлиқ. Чўққининг хроматограммадаги жойлашуви ва унинг кенглиги ажралишни характерлайди. Баландлик деб чўққининг учидан то асосигача бўлган масофага айтилади.
Чўққининг қалинлиги бу нинг контуридаги нуқталарнинг баландликнинг ярмидаги масофа билан белгиланади.
Чўққи билан асоси ўртасида жойлашган юзага чўққи юзаси дейилади ва у турли усулларда электрон детектор қўллаб, планиметрик усулда, чўққини қирқиб ва оғирлигини тортиб аниқлаш, Кандел-Бош усули билан, учбурчак кўринишидаги усул билан ўлчанади.
Лекин амалиётда хроматографик чўққи юзасини формула бўйича ҳисобланади.
S= h . ½
ГСХ усули бўйича моддаларни ажратиш имкониятини уч фактор билан белгиланади: ажратиш коэффиценти, критерий ёки ажралиш даражаси ва колонка эффективлиги (иш унуми).
1. Ажратиш коэффиценти  икки ажралувчи моддалар ушланиш хажмларининг нисбатидан келиб чиқади:
V1
= ------

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish