‘zbekiston respublikasi oliy va ‘rta maxsus ta’lim vazirligi umumiy psixologiya

Dinamik stereotip  deganda tashqi  qaytarilish natijasida hosil qilin- 
gan shartli reflekslar, nerv bog‘lanishlarining barqaror tizimi tushuniladi. 
Har xil  qiyinchiliklar va  qarshiliklarga  duch kelishi  natijasida  dinamik 
stereotiplaming «o‘zgarishi»  salbiy emotsional holatni yuzaga keltiradi. 
Hissiyot bu uning  kechirilishining  turli  shakllari  faqat  darak vazifasini 
emas, balki boshqaruvchilik funksiyasini ham bajaradi.  Emotsiya hara- 
katlari juda ko‘p tana o‘zgarishlarida ifodalanadi.  Odam organizmidagi 
o‘zgarishlar kechayotgan hissiyotning obyektiv ko‘rsatkichi hisoblanadi. 
Moslashish xarakteriga oid bo‘lgan, ya’ni ovozning o‘zgarishi, mimika, 
imo-ishora, organizmda sodir bo‘ladiganjarayonning qayta o‘zgarishidan
199

---

iborat  ixtiyorsiz  va  ongli  harakatlar  psixologiyada  emotsional  harakat- 
laming 
ekspressiv tomoni 
deb ataladi.
H issiyotlar  odatda  ju ft-ju ft  b o 'lib   uchraydi.  M asalan,  yoqim li- 
yoqim siz,  xush-noxush,  xursand-xafa,  g ‘azab-m uhabbat,  nafrat  kabi 
ana  shunday  hissiyotlar  subyektiv  xarakterga  ega  b o ‘ladilar,  lekin 
ularning  tashqi  ifodasi  ham   boMadi.  M asalan,  xushchaqchaq  odam 
bilan g ‘amgin odam ning yuz ifodasini k o ‘z oldim izga keltirib k o ‘rish 
m um kin.  Aynan  m azkur  jarayon  psixologiyada  am bivalentlik  yoki 
ikki  taraflam alik deb  ataladi.
A m bivalentlik 
-   lotincha  har tom onlam a  kuchga  ega  m a ’nosini 
anglatib,  kishining  bir  obyektning  o ‘ziga  nisbatan  bir  vaqtning 
o 'z id a   paydo  boMadigan  bir-biriga  qaram a-qarshi  em otsional  iroda­
viy  holatidir.
H issiyotda  am bivalentlik  bu  rohatlanish  va  azoblanish  birga 
q o ‘shilib  va  biri  ikkinchisiga  o ‘tib  ketm aydigan,  balki  bunda  birga 
b o ‘lish  kechiriladigan  hissiyotning zarur xarakterli  sifatlaridan  birini 
tashkil  qiladi.  M asalan,  rashk  hissida  m uhabbat va  nafrat.
EM O T S IO N A L  K ECH  IN MALAR
H issiyotlar  shaxs  faoliyatining  m uhim   jabhasi  sifatida  insonni 
keng  em otsional  sohasini  rang-barangligi,  ko‘pqirraliligi  haqida  his- 
siy ton (yunoncha tonos -  z o ‘riqish,  u rg 'u  berish m a’nosini bildiradi), 
em otsiyalar (lotincha em overe -  qo ‘z g ‘atish,  hayajonlanish demakdir), 
affektlar (lotincha affectus -  ruhiy hayajon,  shijoat, ehtiros m a’nosini 
anglatadi),  stress  (inglizcha  stress  -   zo 'riq ish   deganidir)  va  kayfiyat 
kabi  tushunchalar  m uayyan  ta- 
savvur im koniyatiga ega.
Em otsional 
ton 
yoki 
his- 
siy  tus  (m asalan,  affektiv  ton) 
b a ’zi  hollarda  barcha  shaxslarda 
tu g ‘ma,  nasliy  xususiyat  kasb 
etishi  m um kin.  Jum ladan,  o g 'riq  
hissi  va  boshqa  xususiyatli  kuchli 
q o ‘z g ‘atuvchilar  bir  davrda  aks 
etgan  yoqim siz  (noxush)  hissiy  ton  bilan  ajralib  turadi.  M asalan,
200

---

merkaptan  (lotincha  mere -  simob,  saptans -  egallovchi  degan  m a’noni 
anglatadi),  y a ’ni  sim ob  bilan  boshqa  organik  m oddalar  birikm asidan 
tarqalgan har qaysi  ruhan  so g ‘lom   insonlar uchun yoqim siz, jirkanch 
taassurot  uyg‘otadi.  Shuningdek,  b a ’zi  ranglar  birikmasi  (om uxtasi), 
shilim shiq  pardalarning  q o ‘z g ‘alishi,  qam ishlam ing  ishqalanishi, 
egovning ovozi  ham xuddi shunday iz qoldiradi.  Shu bilan birga idrok 
obrazlari  va  tasavvurlarining  aksariyat  hissiy  tonlari  (tuslari)  oldingi 
emotsional  jarayonlaridan  saqlanib  qolgan  izlar,  turm ush  tajribaning 
saboqlari  (aks-sadolari)  insonlarda  o ‘xshashligi  tufayli  «tug'm a»   deb 
baholanishi  m um kin.  Hissiy  ton  shaxsning  ehtiyojlarini  atrofdagi 
narsalar  va  vaziyatlar  qoniqtirishi  yoki  qoniqtirm asligi,  faoliyatning 
esa m uvaffaqiyatli  yoki  m uvaffaqiyatsiz kechishini  yaqqol  namoyish 
etishiga  xizm at  qiladi.  Shaxsning  psixologik  xislatlariga  binoan  his­
siy  ton  (tus)  o ‘ziga  xos  idiosinkraziya  (yunoncha  idios  -   o ‘ziga  xos 
synrasis  -   qorishmoq,  qorishuv  m a’nosini  bildiradi)  xususiyatini  kasb 
etadi,  bunday  ta ’bli  odam   boshqalar  uchun  befarq  tuyulgan  narsalar- 
ga  ham  jirkanch  m unosabatini  nam oyish  qiladi,  m asalan,  duxobaga 
tegishni,  baliq, y o g ‘, gul  hidlarini  yoqtirm aydi.
Shuni  alo hida  ta ’kidlash  o ‘rin lik i,  k o 'ris h ,  esh itish ,  hidlash, 
kinestetik  (h arak at)  sezg ilarga  ham da  id roklarga  taallu q li  h is­
siy  ton  m uhim   am aliy  ah am iy atg a  ega.  M asalan,  xonalar,  ish 
jo y i,  tran sp o rt  v o sita la rin in g   rang i  (tu si)  taassu ro tid an   vujudga 
kelg an  yo q im li  va  y o q im siz  h issiy   ton  m ehn at  sam arad o rlig ig a, 
x izm a tc h ila rn in g   k ayfiyatiga  sezilarli  t a ’sir  o ‘tk azadi.  K im yoviy 
o ‘g ‘itlar,  sa b za v o tla rn in g   y o q im siz   hidi,  ishlab  chiq arish d ag i 
sh o v qinlar,  to v u sh la r  hissiy  ton  jih a tid a n   m ehnat  unum dorligini 
pasay tirad i.  X o tirjam lik ,  y o q im siz  m usiqa,  iliq  sh ax slararo   m u n o ­
sabatlar,  m uom ala  m arom i,  a q llilik  m u v affaq iy at kafo lati,  ijtim oiy 
taraq q iy o t  om ili  h isob lan adi.
Q o‘rquv
Q o ‘rquv  insonni  nobud  qiluvchi  hislardan  biri  b o ‘lishi  mumkin. 
Q o ‘rquv  insonni  uyqusizlikka  yoki  xayolingizni  torm ozlab  q o ‘yishi 
ham   m um kin  ekan.  B a’zi  bir  insonlarni  q o'rq u v   o ‘lim   darajasigacha
201

---

olib  kelishi  m um kin.  Bundan  tashqari  q o ‘rquv  insonlarga  o ‘tishi  ku- 
zatiladi.  Q o‘rquv  bizni  xavf-xatardan  o ‘zim izni  him oyalashga  tay- 
yorlaydi68.
N afrat
D onishm andlar  fikricha,  “nafrat 
insonlarning aqldan  ozishidir” .
Bizni  nafratlanishim izga  nim alar 
m ajbur  qiladi?  Djeym s  Averill  bir 
nechta  insonlardan  o ‘zining  nafrat- 
langan  kunini  eslab  yozib  q o ‘yishini 
so ‘radi.  K o'pchilik  insonlar  hafta 
davom ida  bir  necha  m arta  nafratga 
uchrashganlarini  ta ’kidlab  o ‘tishgan.
B a’zilari  esa  kun  davom ida  nafratga 
duch  kelishganlarini  so ‘zlab  berish-  I 
gan.  Ushbu  nafratning  yuzaga  kelish 
sabablari  d o ‘stlarining  yoki  sevgilisining  nojo‘ya  harakatlaridir. 
Nafratning kelib chiqish sabablari bo‘lgan vaziyatning oldini olish m um ­
kin.  N afrat kelib  chiqishining boshqa sabablari  boMishi  ham  mumkin, 
bularga yoqimsiz hidlar,  isitma chiqishi,  y o ‘ldagi  tirbandliklar69.
Affektlar. 
H ad danziyodtezkechishibilanm iyadapaydoboM uvchi, 
shaxsni  tez  qam rab  oluvchi, jidd iy   o ‘zgarishlam i  yuzaga keltim vchi, 
jaray onlar  ustidan  irodaviy  nazoratlarning  buzilishiga  yetaklovchi 
(o ‘zini  o ‘zi  boshqarishni  zaiflashtim vchi),  organizm   a ’zolari  funksi- 
yasini  izdan  chiqaruvchi  em otsional jaray on lar  affektlar  deb  ataladi. 
A ffektlar qisqa m uddatli b o ‘lib  ular favquloddagi  yo n g ‘inga, yarqira- 
gan  portlashga,  to ‘satdan  kelgan  d o ‘lga,  to ‘fonga,  kutilm agan  silki- 
nishga  o ‘xshab  ketadi.  M abodo  em otsiya  m hiy  to ‘lqinlanish  deyilsa, 
unda  affekt  holatlari  turli  bosqichlardan  tuzilgan  b o ‘lib,  ular  o ‘zaro 
o ‘rin  alm ashib  turadi.  M a ’lumki,  vahim aga,  tahlikaga,  sarosim aga 
tushib  qolgan,