’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta ‘lim vazirligi qarshi davlat universiteti

Mikroorganizmlarning havoda tarqalishi. 
Mikroorganizmlarning  yashashi,  rivojlanishi  uchun  sharoit  noqulaydir. 
Havoda oziq modda yo
’qligidan ko’pchilik mikroblar yashay olmaydilar. Bundan 
tashqari,  havoda  namlik  yetarli  darajada  bulmaydi  va  quyosh  nuri  mikroblarga 
zararli  ta
’sir  etib  turadi.  SHu  sababli  ko’pchilik  mikroblar  havoda  oz  yashaydi. 
Fakat achitki, zambupyg, spora va pigmentli mikroorganizmlar havoda uzoq vaqt 
yashaydi,  chunki  ular  kurgokchilikka  va  ultrabinafsha  nurlar  ta
’siriga  chidamli 
bo
’ladi. Mikroorganizmlar havoga asosan chang bilan o’tadilar. Odam, hayvon va 
o
’simliklarda uchraydigan  mikroblar ham  havoga  utib turadi. Odam  aksirganda, 
yutalganda,  tupurganda  shunday  bo
’ladi. Bir kism mikroblar xayvonning sulagi, 
gungidan havoga o
’tadi, ba’zi mikroblar havoga suv tomchilari orkali o’tadi. 
Havodagi mikroblarning ko
’p-ozligi va turlari juda o’zgaruvchandir. Bu xol 
havoning  mineral  va  organik  muallaq  zarrachalar  bilan  zararlanishiga, 
temperaturaga,  yogingarchilikka,  namligiga  va  yeriga  bog
’lik,  havoda  chang, 
tutun,  qurum  va  boshqalar  qancha  ko
’p  bo’lsa,  mikroblar  ham  shuncha  ko’p 
bo
’ladi, chunki chang va tutun zarrachalari ko’pchilik mikroblarni adsorbsiyalash 
(surish) xususiyatiga egadir. 
Odam va hayvon chiqindilari, uliklaridan va turli tashlandiqlardan tuproqqa 
patogen  mikroblar  o
’tib, tuproqda quriydi va chang bilan havoda ko’tarilib, ular 
turli yuqumli kasalliklarni tarkatishda muhim rol uynaydi. 
Odam yoki hayvon bir marta aksirganda 4500 dan 150 minggacha bakteriya   
havoga   chiqadi. 

---

Turar  joy  havosida  patogen  mikroblardan  sil  tayoqchasi,  kuydirgi  va 
qoqshol  sporalari,  pnevmokokk,  gazli  gangrena  qo
’zg’atuvchisi,  stretokokk, 
stafilokokk  va  boshqalar  uchraydi.  Bunday  havo  bilan  nafas  olgan  odam  va 
hayvonlar u yoki bu infeksiya bilan kasallanishi mumkin. Patogen mikroblarning 
juda  ko
’p  qismi  yopik  bino  havosida,  yaxshi  shamollatilmaydigan,  qorongi, 
hayvonlar zich joylashgan binolar havosida to
’planadi. 
A.K.  Sqoroxodko  molxonaning  1  litr  havosida  121  dan  2530  gacha 
bakteriya  topgan.  Poldan  5  sm  dan  to  20  sm  balandlikdagi  1  litr  havoda  o
’rta 
hisob bilan 980 bakteriya borligi aniqlangan. 
Molxona  havosining  turli  qismida  mikroblarning  miqdori  turlichadir. 
Mikroblar hayvonlar turadigan yerda, ya
’ni binoning urta qismining havosida juda 
ko
’p bo’lib, devor yonlarida ozroq, eshik oldi havosida esa juda ham nam bo’ladi, 
chunki  u  yerga  doimo  toza  havo  kirib  turadi.  Molxona  havosidagi  mikroblar 
mollarga  dagal  hashak  berilganda,  ularning  tanasi  tozalanganda,  binoni 
tozalaganda ko
’payadi. 
Yirik  sanoat  shaharlarining  havosida  mikroblar  ko
’p  bo’lib,  kishlok 
havosida  oz  bo
’ladi; urmon, bog, yaylovlarning havosida, ayniqsa, daryo, okean 
va qorli tog chukkilari havosida mikroblar birmuncha kam bo
’ladi. 
Voytkevich  ma
’lumotiga  ko’ra  1  m
3
  havodagi  mikroblarning  soni 
qo
’yidagicha: 
Uy hayvonlari turadigan hovlida 1 mln dan 2 mln gacha. 
Odam yashaydigan xonada 20 minggacha.  
SHahar ko
’chasida 5 minggacha.  
SHahar istiroxat bogida 200 gacha.  
Dengiz havosida 1
—2 dona. 
SHimoliy kutb havosida (73° shimolda) 1 dona (10 m
3
 havoda). 
SHimoliy kutb havosida (80° shimolda) 0.  
Havoning  pastki  qatlamiga  nisbatan,  yuqori  qatlamida  mikroblar  kamroq 
uchraydi. Masalan, Moskva shahrining 500 m balandlikdagi 1  m
3
 havosida 2
—3 
mikrob  uchraydi,  1000  m  balandligida  1,5  mikrob,  2000  m  balandlikda  esa  0,5 

---

mikrob  uchraydi.  Moskvadan  5
—7  km  chetda  xuddi  shu  balandlikdagi 
mikroblardan  3
—4 marta oz bo’ladi (E. N. Mishustin). Havodagi mikroblarning 
ko
’p-ozligiga  yil  fasllari  ham  ta’sir  etadi.  yomg’ir  va  qor  yoqqandan  keyin 
havodagi  mikroblarning  soni  ancha  kamayadi.  yozdagiga  qaraganda  qishda 
mikroblar  kam  bo
’ladi. Havodagi mikroblarning oz-ko’pligi har xil usullar bilan 
aniqlanadi.  Bu  usullar  mikrobning  umumiy  miqdorini  yoki  turlarini  aniqlashga 
moslashgan.  Kox  usuli:  bunda  bir  necha  Petri  kosachasiga  15
—20  ml  eritilgan 
go
’sht-pepton  agari  qo’yiladi  va  ular  kotgandan  sung  uyning  burchaklariga  va 
o
’rtasiga qo’yib qopkog’i 5—10 minutga ochib qo’yilsa, uy havosidagi mikroblar 
chang bilan birga kosachaga utiradi. Sungra kosachalarning  qopqog
’i yopiladi va 
37°  issiqtermostatga  bir  necha  kunga  kuyiladi,  ana  shunda  muhit  betiga  tushgan 
mikroblar  usadi  hamda  kosachaga  qancha  mikrob  tushgan  bo
’lsa,  shuncha 
koloniya  hosil  qiladi.  Koloniyalarni  hisoblab  havoda  taxminan  qancha  mikrob 
borligi  va  koloniyalarni  tekshirish  necha  turli  mikrob  mavjud  ekanligini  bilish 
mumkin. Havo mikroflorasini Krotov 
— shafir apparati yoki Mikel naychasi bilan 
ham  tekshirish  mumkin.  Bu  apparat  bilan  sm
3
,  m
3
  havo  mikrob  usadigan  oziqka 
yunaltiriladi,  keyin  oziqda  paydo  bo
’lgan  koloniyalarning  hisobi  olinadi  va 
mikroblarning  umumiy  miqdori  aniqlanadi.  Havoda  patogen  mikroblar  borligini 
aniqlash  uchun  har  qaysi  mikrobga  o
’ziga  xos  elektiv  oziq  (masalan,  paratif 
kasalligini qo
’zg’atuvchi mikrob uchun hayvon uti qo’ushilgan oziq) tayyorlanadi 
yoki  sezgir  laboratoriya  hayvonlariga  yuqtirib  ko
’riladi.  Havoda  mikroblarning 
ko
’p miqdorda bo’lishi binoning sanitariya qoidalariga hisob holatda ekanligidan 
(havo  almashinuvi  yomonligi,  hayvonlarning  zich  joylashishi  va  boshqalardan) 
darak  beradi.  Masalan:  turar  joy  binosining  1  m
3
  havosida  500-1000  dona 
bakteriya bo
’lishi havoning juda ham ifloslanganligini bildiradi.