Zbekiston respublikasi oliy va o ‗ rta maxsus ta`lim vazirligi

MAKTABGACHA TA`LIMDA ERKIN VOHIDOV IJODINI 

O„RGATISHNING O„ZIGA XOSLIGI 

Dilrabo OLIMOVA,  

I bosqich magistrant (NamDU),  

 

So‗nggi yillarda ta`lim sohasida asosiy o‗zgarishlar uning mazmuni, usullari 

va  tashkiliy  shaklida  ro‗y  bermoqda.  Axborot  almashinuvining  globallashuvi, 

dunyoning  o‗zgarishi,  odam  imkoniyatlarining  ortishi  adabiyot  o‗qitishga 

tamomila yangicha yondashish zaruriyatini keltirib chiqardi. Bugungi inson badiiy 

asarga  yaqin  o‗tmishdagi  kabi  taqlid  vositasi,  ibrat  yoxud  o‗rnak  manbai 

sifatidagina  qaramaydi.  XXI  asr  kishisi  uchun  badiiy  adabiyot  butunlay  o‗zgacha 

mohiyat  kasb  etadi.  Davr  o‗zgarishi  bilan  badiiy  adabiyotning  mohiyati  ham, 

adabiyotni o‗quv fani sifatida o‗qitish jarayonini uyushtirish yo‗sinlari ham jiddiy 

o‗zgarishlarga  uchraydi.  Shularga  tayyor  bo‗lmagan  mutaxassis  samarali 

pedagogik faoliyat ko‗rsata olmaydi.  

---

264 

 

Maktabgacha  ta`lim  sohasi  mazkur  tizimning  ilk  bo‗g‗ini  hisoblanadi  va 

butun  talim-tarbiya  tizimining  asosiy  maqsadi  –  barkamol  avlodni  tarbiyalashga 

erishishda  muhim  ahamiyat  kasb  etadi.  Maktabgacha  davr  –  bu  bolaning  o‗sish, 

rivojlanish,  o‗zini  namoyon  etishga  intilish,  o‗rganishga, bilishga  ishtiyoqi  kuchli 

bo‗lgan  davrdir.  Aynan  shu  davrda  bolaning  insoniy  sifatlari  va  aqliy  salohiyati 

rivojlanishi  uchun  poydevor  yaratiladi.  Maktabgacha  yoshdagi  bola  bilan  ta`lim-

tarbiya  qanchalik  erta  boshlansa,  samarasi  shunchalik  erta  namoyon  bo‗ladi  va 

bolaning butun hayotiga ijobiy ta`sir qiladi.  

Maktabgacha  ta`lim  muassasasining  asosiy  vazifasi  –  har  bir  bola  shaxsini 

yosh  bosqichiga  mos  tarzda  sifatli  rivojlantirish  va  uni  navbatdagi  ta`lim 

bosqichiga puxta tayyorlashni ta'minlash hamda muassasada ijobiy muhit va zarur 

sharoit yaratishdan iboratdir [1, 10].  

 Ma`lumki,  badiiy  adabiyotda  bitmas-tuganmas  ma'rifiy,  axloqiy-ma`naviy, 

badiiy-estetik  imkoniyatlar  mavjud  bo‗lib,  ular  yoshlar  shaxsining  shakllanishi, 

takomili  va  kamolga  yetishuviga  juda  katta  ta`sir  ko‗rsata  oladi.  Bunday 

imkoniyatdan  maktabgacha  ta`lim  bosqichida  foydalanish  kichik  yoshdagi 

bolajonlar  nutqini, fikrlash  salohiyatini  o‗stirishga, tasavvurlar olamini  boyitishga 

xizmat qiladi.  

O‗zbekiston  Qahramoni,  xalq  shoiri  Erkin  Vohidov  ijodi  namunalaridan 

―O‗lka‖,  ―Ukamaning  jangi‖  kabi  she`rlari  o‗rgatiladi.  ―O‗lka‖  she`ri 

tarbiyalanuvchilarning  tug‗ilib  o‗sgan  yurtiga  mehr,  el-yurtidan  faxrlanish  va 

g‗urur  tuyg‗ularini  o‗stirish  kabi  tarbiyaviy  vazifani  bajarishga  yo‗naltiriladi.  [2, 

81] Mazkur she`rni tarbiyachi ifodali yod o‗qib berish orqali Vatan tuyg‗usini his 

qildirishga erishadi. She`rning birinchi bandidagi ―Bog‗laringni sayr etganimda sen 

bor eding qalbda, Vatanim‖ misralari shoirning qalbida jo‗sh urgan Vatanga mehr 

hissini obrazli ifoda etishi; yer yuzidagi yuz ming millat, elat farzandlari ham shoir 

kabi  o‗z  Vatanini  eng  go‗zal,  eng  maftunkor  yurt  deya  uning  bog‗lari,  daraxtu 

tog‗larini  o‗z  tilida  madh  etadi.  Har  bir  niholu  daraxtini  shu  yurtning  bir  qismi 

sifatida e'zozlaydi, yurt go‗zalligini tarannum etadi:  

 

 

―Jilmayadi o‗zida yo‗q shod 

 

 

Yangi oy ham ketmay qoshingdan 

 

 

Etak-etak olib koinot 

Yulduzlarni sochar boshingdan‖ misrasi lirik kechinma yakunini ifoda etadi. 

Tarbiyachi ko‗kdan Vatan husniga lol jilmayib turgan yangi oy; yulduzlarni ―etak-

etak  olib‖  ko‗kdan  sochayotgan  koinot  tasviriga xos  obrazlilikni  kichik  yoshdagi 

tinglovchilarga tushuntirishda shoir qo‗llagan tasviriy vositalarga izoh berib  o‗tsa, 

matnning  tushunarli  bo‗lishi  ta'minlanadi.  Shoirning  o‗xshatish,  jonlantirish, 

mubolag‗a,  poetik  ko‗chim,  sinekdoxa  usulida  tasvir  yaratish  mahorati  tufayli 

she`rning 

ta`sirchanligi 

ta'minlanganligi 

asoslanadi. 

Shu 

yo‗l 

bilan 

tarbiyalanuvchilar  Erkin  Vohidov  qalamiga  mansub  ―O‗lka‖  she`rini  mexanik 

tarzda,  hissiz,  tushunmay  o‗qib  qo‗ya  qolmay,  uni  badiiy  asar  sifatida  ta`sirlanib, 

tushunib, hayajon bilan  ifodali  aytishga  o‗rganadilar. Buning  uchun  she`rni, unda 

ifodalangan  poetik  fikrning  ma`nosini  to‗la  tushunishga  yo‗llovchi  savollardan 

foydalanish  lozim.  Maktabgacha  ta`lim  muassasalarining  5-6  yoshli  katta 

---

265 

 

guruhlarda badiiy adabiyot bilan tanishtirishda ushbu she`rdan foydalaniladi.  

Xalq  shoiri  Erkin  Vohidovning  ―O‗lka‖  she`rini  o‗rgatish  jarayonida  ham 

ayni  talablardan  kelib  chiqib  matn  bilan  ishlanadi.  Avval  she`r  tarbiyachi 

tomonidan  ifodali  yod  o‗qib  beriladi.  Yod  o‗qish  vositasida  tarbiyachi  she`rda 

ifodalangan  his-tuyg‗ularni,  Vatanga  muhabbat,  el-yurtiga  mehr  hissini  bolalarga 

yuqtira  oladi.  Bolalar  she`rda  ifodalangan  badiiy  fikrni  –  uning  g‗oyasini  ifodali 

o‗qish  orqali  ilk  bor  hissiy  anglash  imkoniga  ega  bo‗ladilar.  ―Bog‗laringni  sayr 

etganimda Sen bor eding qalbda, Vatanim‖ misrasidan boshlab Vatan tuyg‗usi har 

bir  inson  qalbida  go‗daklikdan  boshlab  unib,  ulg‗ayishiga  e`tibor  qaratiladi. 

Go‗dak  ona  yerga  ilk  qadam  qo‗ygan  chog‗dan  boshlab,  uning  go‗zalliklariga 

oshno  bo‗ladi,  bahra  oladi,  ne'matlarini  totib  ko‗radi,  mehr  qo‗yadi.  Hatto  ona 

yerda o‗sib ungan ming xil daraxt ham shu zaminda ildiz otgani uchun uni  madh 

etadiganday  tuyuladi.  Shoirga  o‗z  tasavvurlarini  obrazli  ifodalab:  ―...  Nur  emadi 

millionlab ko‗zlar ko‗kdan sening husnigga qarab‖, - deb yozadi shoir.  

Keyingi  misralarda  esa  bu  tasavvurlar  obrazli  ifodalar.  Tasvirdagi 

jonlantirish, mubolag‗a kabi vositalar orqali yanada ta`sirchanlik kasb etadi:  

 

 

―Jilmayadi o‗zida yo‗q shod 

 

 

Yangi oy ham ketmay qoshingdan. 

 

 

Etak-etak olib koinot 

 

 

Yulduzlarni sochar boshingdan‖. 

She`r  ifodali  o‗qilgach,  she`r  tahliliga  yo‗naltiruvchi  savollar  bilan 

bolajonlarni  ―Zinama-zina‖  usulida  fikrlashga  undash  mumkin.  She`rda  ming 

yillardan  ortiq  tarixga  ega,  boy  madaniy  ma`naviy  merosi  ila  dunyoga  dong‗i 

ketgan  yurtimizga,  uning  insonparvar,  mehmondo‗st  xalqiga,  buyuk  ajdodlariga 

nisbatan mehr, g‗urur tuyg‗ulari yuksak pafosda ifodalangan. Ayni his-tuyg‗ularni 

o‗quvchi  o‗z  qalbidan  kechirib,  ko‗nglida  Vatanga,  ota-bobolariga,  eliga  mehr-

iftixorni tuyishi uchun she`rni ifodali aytishga o‗rgatish zarur.  

Bundan tashqari 4-5 yoshli o‗rta guruhlarda Erkin Vohidovning ―Ukamning 

janggi‖ she`ri ham o‗qib o‗rganiladi [2, 55] . 

 

 

Ukam minib ―saman ot‖ini, 

 

 

―Qilich‖ ushlab chiqibdi jangga, 

 

 

Beshta dushman samolyotini, 

 

 

Yiqitdim, deb maqtandi menga. 

 

 

Avvaliga kuldim rosa ham, 

 

 

Hazildir deb ukam so‗zini 

 

 

So‗ng hovliga chiqib qarasam, 

 

 

Yotar edi besh o‗lik ari. 

―Ukamning  jangi‖  she`ri  orqali  bolajonlar  yaqinlari  va  atrofdagi  odamlar 

kayfiyatini  payqay  boshlaydilar.  Ularda  jasurlik,  botirlik  kabi  xislatlar  uyg‗ona 

boshlaydi.  Erkin  Vohidovning  ―Olma‖,  ―Gilos‖  she`rlari  kichik  yoshdagi 

tarbiyalanuvchilar yoshiga, qiziqishlari va tasavvurlar olamiga mos. Har ikki she`r 

yosh bolalarda quvnoq kayfiyat uyg‗otadi. Olma tilidan: ―Men sizlarni olmangiz‖, 

―Xomligimda olmangiz, Nortojiga o‗xshab so‗ng, voy qornim, deb qolmangiz!‖ – 

deya  ogohlantiruvchi  misralarning  yumorga  boyligi  bolalar  ruhiyatiga  yaqinligi 

---

266 

 

uchun  ta`sirchanlik kasb  etgan. Gilosning:  ―Topsang  qo‗shalog‗imni, qulog‗ingga 

taqib  ol‖,  -  deya  murojaat  etishi  ham  kichik  yoshidagi  tinglovchilar  tasavvurini 

boyitadi, obrazli fikrlashga o‗rgatadi.  

Ushbu  she`rlar  matnidan  so‗ng  ham  bir  necha  tahlilga  yo‗llovchi  savollar 

berish  maqsadga  muvofiq,  deb  hisoblaymiz.  Natijada  obrazli  nutq  va  tasviriylik, 

jonlantirish usulida obraz yaratish orqali badiiy ijodda ta`sirchanlikka erishish kabi 

boshlang‗ich  nazariy  tushunchalarni  o‗zlashtirish  imkoniga  ega  bo‗ladilar. 

Holbuki,  muayyan  she`rni  shunchaki  o‗qish  bilan  uni  tushunib,  zavqlanib  o‗qish 

orasidagi  farq  juda  katta  ekanini  yaxshi  bilamiz.  Afsuski,  maktabgacha  ta`lim 

bosqichida  badiiy  asarlardan  namunalarni  mexanik  tarzda,  mazmun-mohiyatini 

to‗la idrok etmay yod o‗qish odatiy hol bo‗lib kelmoqda.  

Ushbu  she`rlar  orkali  bolajonlar  obrazli  nutq  va  tasviriylik,  jonlantirish 

usulida  obraz  yaratish  orqali  badiiy  ijodda  ta`sirchanlikka  erishish  kabi 

boshlang‗ich  tushunchalarni  o‗zlashtirish  imkoniga  ega  bo‗ladilar.  MTMlarda 

shoir ijodi namunalarini ―Klaster‖, ―Munozara‖, ―Kim eng bilag‗on?‖ kabi o‗yin, 

musobaqa  usulidagi  mashg‗ulotlar  orkali  o‗rganish  ham  ta`lim  va  tarbiya 

samaradorligiga olib boradi. 

Foydalanilgan adabiyotlar: 

1. «Ilk qadam» Maktabgacha ta`lim muassasasining Davlat o‗quv dasturi. –

T.: 2018 yil.  

2. «Bolajon» tayanch dasturi. Takomillashtirilgan ―Bolajon‖ tayanch dasturi 

O‗zbekiston  Respublikasi  Xalq  ta`limi  vaziriligining  2016  yil  28-yanvardagi  1-

sonli hay'at yig‗ilishida tasdiqlandi.