Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта маҳсус таълим вазирлиги андижон машинасозлик институти



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/339
Sana24.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#191983
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   339
Bog'liq
2 5370732693841513713

Ташки тақдирланиш эса меҳнат килиш жараѐнида пайдо бўлмайди, балки у 
ташкилот томонидан берилади. Бунга мисол килиб – иш хаки, мукофот, хизмат погонаси 
бўйича кутарилиш, бино бурчагидаги кабинетни бериш, хизмат автомобилини ажратиш ва 
хакозолар . Тақдирланишни ҳам икки турга ажратиш мумкин: 

моддий; 

маънавий. 
Жараѐнли мотивация назарияси йуналишга тегишли бўлган кишиларни 
мотивациялаш бўйича буюк бобокалонимиз, олим Юсуф Хос Хожиб, ўзининг «кутадгу 
билиг» деб номланган тарихий асарида шундай деган эди: « Хизмат ахли уз меҳнати 
натижасидан умидвор туради. Умидини топмаган ходимнинг кунгли синади... . Хизматига 
лойик тақдир(«тақдирланган».муаллифлар) курган ходимнинг боши кўкка етади». 
Бундан куриниб турибдики, Америкалик олим Виктор Врумнинг «кутиш 
назарияси»даги(1964йил) гояларни буюк юртдошимиз Юсуф Хос Хожиб бундан карийб 
850 йил мукаддам уз асарларида баѐн этган эди. 
Ўзбекистон Республикаси Биринчи президенти И.А.Каримов ўзининг «Ўзбекистон 
иктисодий ислоҳотларни чукурлаштириш йўлида» асарида шундай деб ѐзган эди: «...Бунда 
ислоҳотлар инсон манфаатларига мос келган, унинг талаб ва эҳтиѐжларини кондиришга 
ѐрдам берган, турмуш даражасини оширишга каратилган тақдирдагина аҳамиятли 
бўлишини ҳамиша ѐдда тутмогимиз лозим»( 19- бет). 
Юқоридагилардан куриниб турибдики, иктисодиѐтимизнинг ривожи ҳам, халкимиз 
фаровонлигини ошириш ҳам кишиларни самарали фаолиятга ундашни кай даражада 
амалга оширишимизга боғлиқдир. 
 
4.2. Мотивацияни яхшилаш усуллари ва ташкилот натижавийлигини ошириш 
Шахснинг хатти-ҳаракатини белгилаб берадиган таркибий қисм бошқарув тизимида 
«Мен концепция»си деб юритилади. Унинг мохияти ҳар бир кишининг ўзига хослигини, 
бетакрорлигини, ўз «Мен»ини хис килишини, шахс ўзининг утмиши, бугуни ва эртасини 
кандай холда куришини англаб етишидан иборатдир. Мазкур тушунча шахснинг ўзи 
хакидаги, уз кизикишлари, майллари, мулжаллари, ўзини-ўзи хурмат килиши, ўзига бўлган 
ишонч хакидаги тассаввурларини уз ичига олади. Бу тушунчанинг амалий мохияти шундан 
иборатки, бизнинг атрофдаги оламлар билан бўладиган барча муносабатларимиз уз 
«Мен»имизни хис килиш асосида, атрофдагиларнинг ҳаракати уз ҳаракатимиз билан мос 
келишидан келиб чикиб ташкил этилади. 
«Мен—тимсоли»нинг барқарорлиги инсон хатти-ҳаракатининг изчиллиги ва 
барқарорлигининг шарти хисобланади. Кишилар узларини шу ташкилотдаги ѐки бошқа 
ташкилотдаги айнан у бажараѐтган ишларни килаѐтган ходимлар билан таккослайдилар. 
Кишилик жамияти ривожланиб борар экан кишиларни мотивациялаш кийинлашиб 
бораверади. Натижада, А.Маслоунинг эҳтиѐжлар пирамидасидаги 1- ва 2- босқичлар билан 
уларни тақдирлаш етарли бўлмай колади. Раҳбарларнинг кулида эса чексиз имкониятларга 
эга бўлган пирамидадаги 3-,4-ва5- босқичлар мавжуддир. Факат бу босқичлардан унумли 
ва окилона фойдалана олиш даркор. Юқори босқич эҳтиѐжларини кондириш усуллари 
куйидагилардан иборат. 

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   339




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish