Такрорлаш учун саволлар
4. Протоколлар ижобий имкониятлари билан бирга кандай камчиликларга хам эга?
5. Маълумотларга рухсатсиз киришнинг дастурий ва техник воситалари.
6. Маълумотларга рухсатсиз эгалик килиш учун зарур булган дастурларни татбик
этиш усулларини айтиб утинг.
Мустақил иш топшириқлари:
1. Ахборот химояси тизимини ташкил қилиш долзарблигини Ўзбекистон
Республикасидаги корханалар мисолида кўрсатинг.
2. Ахборот тизимларининг асосий таъсирчан кисмлари руйхатини кенгайтиринг.
3. Windows операцион муҳитида маълумотлага рухсатсиз киришдан қанчалик
даражада химоялангани ҳақида маълумот беринг.
4. Маълумотларга рухсатсиз киришнинг дастурий воситаларига мисоллар келтиринг
149
Мавзуга доир тестлар:
1. Шифрлаштириш сузининг маъноси нима ?
*A. Шифрлаштириш – алмаштирилган жараён бўлиб, берилган матн шифрланган
матн билан алмаштирилади.
B. Шифрлаштириш – алмаштирилган жараён бўлиб, берилган матн жадвал билан
алмаштирилади.
C. Шифрлаштириш – алмаштирилган жараён бўлиб, берилган матн лотинча матн
билан алмаштирилади.
D. Шифрлаштириш – алмаштирилган жараён бўлиб, берилган матн инглизча
матн билан алмаштирилади.
2. Дешифрлаштириш сўзининг маъноси нима?
A. Дешифрлаштириш – бу матн маълумотларини ўзгартириш учун иккилик коди.
*B. Дешифрлаштириш – шифрлаштиришга тескари жараён. Калит асосида
шифрланган матн ўз ҳолатига узгартирилади.
C. Шифрлаштириш – бу график маълумотларни ўзгартириш учун саккизлик коди.
D.Шифрлаштириш – бу график ва матнли маълумотларни ўзгартириш учун
саккизлик коди
3. Калитларни тақсимлаш ва калит билан бошқариш терминлари қайси жараёнда
таалуқли?
A. Ахборотни чиқаришнинг шундай жараёники, бунда калитлар тузилади ва
фойдаланувчиларга тарқатилади
B. Ахборотни киритишнинг шундай жараёники, бунда калитлар тузилади ва
фойдаланувчиларга тарқатилади
*C. Ахборотни қайта ишлашнинг шундай жараёники, бунда калитлар тузилади ва
фойдаланувчиларга тарқатилади
D. Ахборотни ёзишнинг шундай жараёники, бунда калитлар тузилади ва
фойдаланувчиларга тарқатилади
4. Мумкин бўлган тўпламлардан олинган ҳар қандай калитлар қуйидагини
таъминлайди
*a) ахборотни ишончли ҳимоялаш
b) компьютерни ишончли ҳимоялаш
c) файлни ишончли ҳимоялаш
d) ахборот ва файлни ишончли ҳимоялаш
Адабиётлар
1. Устинов Г.Н. Основы информационной безопасности систем и сетей передачи
данных. Учебное пособие. – М.:СИНТЕГ, 2000, 248 с.
2. Шнайер Б. Прикладная криптография. Протоколы, алгоритмы, исходные тексты
на языке Си.- М.: Издательство ТРИУМФ, 2003 – 816 с.
3. Коблиц. Н. Курс теории чисел и криптографии - М., Научное издательство ТВП,
2001 г., 260 cтр. (перевод с английского).
150
Do'stlaringiz bilan baham: |