Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги самарқанд давлат



Download 1,96 Mb.
Pdf ko'rish
bet120/194
Sana23.02.2022
Hajmi1,96 Mb.
#147918
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   194
Bog'liq
Axborot xavfsizligi

криптомустаҳкам тизим деб айтилади. Криптотизимнинг мустахкамлиги унинг калити 
билан аникланади ва бу криптотаҳлилнинг асосий қоидаларидан бири бўлиб хисобланади. 
Ушбу таърифнинг асосий маъноси шундан иборатки, криптотизим барчаларга 
маьлум тизим ҳисобланиб, унинг ўзгартирилиши кўп вакт ва маблағ талаб қилади, шу 
боис ҳам фақатгина калитни ўзгартириб туриш билан ахборотни химоялаш талаб 
қилинади. 
Криптография нуктаи – назаридан шифр — бу калит демакдир ва очик 
маълумотлар тупламини ёпик (шифрланган) маълумотларга узгартириш криптография 
узгартиришлар алгоритмлари мажмуаси хисобланади. Калит — криптография 
узгартиришлар алгоритмининг баъзи-бир параметрларининг махфий холати булиб, барча 
алгоритмлардан ягона вариантини танлайди. Калитларга нисбатан ишлатиладиган асосий 
курсаткич булиб криптомустахкамлик хисобланади. 
Криптография химоясида шифрларга нисбатан куйидаги талаблар куйилади: 
• етарли даражада криптомустахкамлик; 
• шифрлаш ва кайтариш жараёнининг оддийлиги; 
• ахборотларни шифрлаш окибатида улар хажмининг ортиб кетмаслиги; 
• шифрлашдаги кичик хатоларга таьсирчан булмаслиги. 
Ушбу талабларга куйидаги тизимлар жавоб беради: 
• уринларини алмаштириш; 
• алмаштириш; 
• гаммалаштириш; 
• аналитик узгартириш. 
Уринларини 
алмаштириш 
шифрлаш 
усули 
буйича 
бошлангич 
матн 
белгиларининг матннинг маълум бир кисми доирасида махсус коидалар ёрдамида 
уринлари алмаштирилади. 
Алмаштириш 
шифрлаш 
усули 
буйича 
бошлангич 
матн 
белгилари 
фойдаланилаётган ёки бошка бир алифбо белгиларига алмаштирилали. 
Гаммалаштириш усули буйича бошлангич матн белгилари шифрлаш гаммаси 
белгилари, яъни тасодифий белгилар кетма-кетлиги билан бирлаштирилади. 
Тахлилий узгартириш усули буйича бошлангич матн белгилари аналитик 
формулалар ёрдамида узгартирилади, масалан, векторни матрицага купайтириш ёрдамида. 
Бу ерда вектор матндаги белгилар кетма-кетлиги булса, матрица эса калит сифатида 
хизмат килади. 


144

Download 1,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish