Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги



Download 3,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet114/189
Sana06.07.2022
Hajmi3,39 Mb.
#745070
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   189
Bog'liq
Q.x.iqtisodiyoti darslik Murtazayev

1-жадвал
 
Ўзбекистонда асосий қишлоқ хўжалиги экинларининг ялпи ҳосили 
 
(барча тоифадаги хўжаликларда; минг тонна) (2005-2014 йй.)*
2005 
2006 
2007 
2008 
2009 
2010 
2011 
2012 
2013 
2014 

Ғалла 
(ишловдан 
кейинги вазнда) 
6401,8 
6546,7 
6643,1 
6621,6 
7293,1 
7404,1 
7054,0 
7519,5 
7807,8 
8050,5 

Шу жумладан: 

Буғдой 
5927,8 
5996,3 
6076,9 
6039,7 
6545,3 
6657,3 
6444,9 
6612,2 
6842,0 
6956,0 

Арпа 
109,5 
72,5 
97,2 
141,2 
231,8 
173,9 
136,1 
141,4 
135,8 
139,6 

Шоли 
165,8 
220,3 
186,3 
112,7 
192,1 
244,8 
118,4 
325,7 
340,2 
356,1 

Маккажўхори 
164,3 
194,2 
207,4 
229,0 
230,0 
230,4 
255,3 
328,1 
360,1 
411,6 

Дуккакли 
дон 
экинлари 
21,7 
30,.6 
33,3 
34,8 
25,5 
38,7 
38,5 
46,7 
62,4 
70,7 

Пахта 
3728,4 
3600,6 
3683,4 
3400,5 
3401,9 
3404,0 
3500,0 
3460,1 
3361,2 
3400,2 

Картошка 
924,2 
1021,0 
1189,0 
1398,7 
1530,9 
1694,8 
1862,6 
2057,1 
2250,4 
2452,4 
10 Сабзавот 
3517,5 
4294,1 
4691,9 
5221,3 
5710,3 
6346,5 
6994,0 
7767,4 
8518,4 
9286,7 
11 Полиз экинлари 
615,3 
744,1 
840,9 
981,3 
1071,3 
1182,4 
1294,8 
1418,4 
1558,3 
1696,1 
*
Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси. Йиллик статистик тўплам. Тошкент 2013 йил ва Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги. Тошкент 2015 тўплам 
материаллари. 


275 
2-жадвал
 Ўзбекистонда асосий қишлоқ хўжалиги экинларининг ҳосилдорлиги 
(барча тоифадаги хўжаликларда; гектаридан центнер) (2005-2014 йй.)
2005 2006 2007 2008 
2009 
2010 
2011 2012 
2013 
2014 

Дон(ишлов 
берилгандан 
кейинги вазнда) 
39,8 
41,3 
42,5 
42,0 
44,1 
43,6 
45,3 
44,6 
45,0 
45,3 

Буғдой 
41,5 
42,7 
44,1 
44,4 
48,2 
45,9 
47,2 
47,3 
47,4 
47,9 

Арпа 
15,7 
15,6 
19,8 
14,4 
14,2 
20,2 
17,0 
17,0 
15,0 
13,5 

Гуруч 
31,8 
33,0 
33,6 
33,5 
36,0 
31,2 
35,4 
32,4 
41,1 
38,1 

Маккажўхори 
44,5 
46,6 
47,2 
51,0 
53,5 
50,7 
49,0 
43,6 
50,0 
50,2 

Дуккакли 
дон 
экинлари 
11,5 
12,0 
8,4 
9,9 
8,9 
10,5 
12,3 
11,4 
12,0 
14,9 

Пахта 
25,3 
25,0 
25,5 
24,0 
25,3 
25,4 
26,3 
26,4 
25,7 
26,1 

Картошка 
170,3 175,2 184,1 194,1 198,4 194,9 195,7 203,7 210,7 213,6 

Сабзавот 
215,8 223,0 228,4 246,4 253,6 252,5 263,7 265,6 270,9 268,3 
10 Полиз экинлари 
169.1 178,2 184,6 190,9 191,0 192,6 187,3 200,3 200,0 201,3 
*
Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси. Йиллик статистик тўплам. Тошкент 2013 йил 
ва Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги. Тошкент 2015 тўплам материаллари. 
 
Таянч иборалар: 
 
Тармоқ таркиби, экинлар таркиби, маҳсулотлар таркиби, алмашлаб 
экиш, дехқончилик тармоқлар иқтисодиёти. 
 
 
17-БОБ. ҒАЛЛАЧИЛИКНИНГ САМАРАДОРЛИГИНИ 
ОШИРИШ ИМКОНИЯТЛАРИ 
Оёғида тик турган 
деҳқон,
Тиз чўккан олифтадан 
минг бора афзал. 
Б.Франклин
.
 
 
1.Ғаллачиликнинг халқ хўжалигидаги ахамияти 
 
Ғаллачилик ўсимликчиликнинг етакчи тармоғи ҳисобланади ва алохида 
халқ хўжалиги ахамиятига эга. Ўзбекистон аҳолиси истеъмол қиладиган 
озиқ-овқатларида катта каллория ҳамда оқсил ҳисобида олинган дон 
махсулотларининг ҳиссаси 50-60 фоизни ташкил этади. Республикада 
аҳоли жон бошига нон, вермишель, макарон, гуруч, мош, нўхат, ловия ва 
бошқа ғалла маҳсулотларидан тиббий меъёрларга нисбатан кўпроқ 
истеъмол қилинади. Озуқабоп донлардан, чорвадор олимлар томонидан 
аниқланган меъёрларда, озиқлантириш зотли чорва моллари потенциал 


276 
махсулдорлиги имкониятларидан тўлароқ фойдаланишга шароит яратади. 
Дон озиқ-овқат саноати учун хом ашё ҳисобланади ва унинг ривожланиш 
даражасига бевосита таъсир кўрсатади. 
Ғаллачиликнинг қўшимча маҳсулотлари (сомон, похол, поя ва х.к.)дан 
чорва озуқаси, тўшама органик ўғит, қоғоз ва бошқа саноат тармоқларида 
хом ашё сифатида фойдаланиш ҳам юқори иқтисодий самара беради. 
Дончиликнинг асосий ва қўшимча маҳсулотларини кўпайтириш ва 
сотишни ташкил этиш мамлакатнинг социал-иқтисодий ривожланиши 
ҳамда ахолини арзон озиқ-овқат ва бошқа махсулотлар билан таъминлаш 
учун қулай шароит яратади. Ўзбекистонда 2012 йилда ташкил топган 
чакана баҳоларда 1 кг юмшоқ буғдойдан тайёрланган1,2 кг I нав нон 
махсулотини сотишдан 1600 сўм пул тушуми олинади. Бундан ташқари 
кепак ва сомон маҳсулотларидан 290-300 сўмга якин пул олинади. Демак 
1 кг буғдойдан олинган асосий ва қўшимча маҳсулотларнинг қиймати 
1890-1900 сўмга тенгдир. Ўзбекистон иқлим шароитида кузги ғалла 
экилган майдонларда иккинчи экин (чорва озуқаси, картошка ва 
сабзавот)лардан махсулотлар олиш мумкин. 
Демак, ғаллачиликни интенсив ривожлантириш ер, сув ва бошқа 
ресурслар потенциалидан самарали фойдаланишга шароит яратади. 
Аммо, айрим тарихий даврларда Ўзбекистонда ғаллачиликнинг 
ривожланиш даражаси бозор иқтисодиёти ҳамда мустақил ривожланиш 
талабларига тўлароқ жавоб бермаган. 

Download 3,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish