Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш



Download 4,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet260/394
Sana30.04.2022
Hajmi4,92 Mb.
#600154
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   ...   394
Bog'liq
Mehnat-gigiyena-majmua-12.02.18 (1)

W
ort
=W
tex
+W
od 
Технологик жараѐндан ва ишлаѐтган одамлардан ажралиб чиқадиган иссиқлик 
миқдори лойиҳада (тушинтириш ѐзувида) ккал/соат бирлигида берилган бўлади. Агар 
ишлаѐтган одамлардан чиқаѐтган иссиқлик миқдори берилмаган бўлса, у ҳолда шартли 
равишда ҳар бир енгил иш бажарувчидан 100 ккал/соат, ўртача оғирликдаги ва оғир иш 
бажарувчидан 150 ккал/соат иссиқлик чиқади деб ҳисобланади. Умумий хонага ажралиб 


325 
чиқаѐтган иссиқлик миқдорини киши саломатлигига хавф солмайдиган (меъѐр) даражасига 
келтириш учун хонага соатига неча куб ҳаво киритилиши кераклиги қуйидагича 
ҳисобланади: 
W
ortiqcha
Q = 
Y
kr
*0,24*(t
n
-t
kr

Бу ерда:
Q – керакли ҳаво миқдорини м
3
/соат; 
W – ажралиб чиқаѐтган иссиқлик миқдори ккал/соат; 
Yкр – 1 м ҳавонинг массаси (хонага кираѐтган ҳаво ҳарорати олинади). 
Агар киритилаѐтган ҳаво ҳарорати лойиҳада кўрсатилмаган бўлса, у ҳолда ҳисоблаб 
топилганда келтирилган кўрсаткичлардан фойдаланилади. Тошкент шароитида қишда ҳаво 
ҳарорати 6
0
C, намлиги 60%, ѐзда 33,2
0
C ва 40% олинади. 0,24 бир метр куб ҳавонинг 
иссиқлик сиғими ккал/кг. 
t
n
- хонадаги ҳаво ҳарорати; 
t
kr
- хонага кираѐтган ҳаво ҳарорати. 
Керакли ҳавонинг миқдори (а) йилнинг иссиқ ва совуқ мавсумлари учун алоҳида 
ҳисобланади. Совуқ мавсумга ҳисоблашда хоналардан иссиқлик йўқолиши ҳисобга олинади. 
Йўқолиши мумкин бўлган иссиқлик миқдори лойиҳада берилади ва у айирилади.
Ҳавога ажралиб чиқувчи газлар (парлар) учун: 

Q = 
K
kb
-K
kir
К – хонага бир соат ичида ажралиб чиқаѐтган зарарли модда (мг
3
/м). 
Бу кўрсаткич қуйидагича топилади: 
K=V*D*M 
В – ҳаводаги модданинг миқдори (лойиҳада берилган бўлади); 
Д – хона ҳажми; 
М – ташкил этилмаган ҳаво алмашинуви коэффициенти 2 га тенг; 
К – хона ҳавосида йўл қўйиб бўладиган модда миқдори (РЭМ); 
К – хонага келаѐтган ҳаво таркибидаги ушбу зарарли модда миқдори, бу ҳам фақат 
хонадан олинган ҳавонинг қайта қўлланиши рециркуляция бўлган шароитларда бўлади. 
Бунда зарарли модда миқдори меъѐрининг (РЭМ) 30% дан ошмаслиги шарт. 
Ҳавога ажралиб чиқувчи сув буғлари учун: 

Q =

Q – ҳаво массаси кг/соат бирликда, уни ҳисоблаш қуйидагича: 

q = 
P
ichk
-P
kir 
w - ортиқча ажралиб чиқаѐтган сув буғ миқдори кг/соат; 
P
ichk
– хонадан чиқарилаѐтган ҳавода йўл қўйиб бўладиган сув буғлари миқдори г/кг, 
қуйидагича ҳисобланади: 
K*U 
P
ichk
=
Y
kr
*100 
К – ҳавонинг максимал намлиги (г/кг) хонада йўл қўйиб бўлиши мумкин бўлган 
ҳарорат кўрсаткичи бўйича олинади. Йўл қўийб бўладиган хонадаги ҳавонинг нисбий 
намлиги (%). 


326 
P
kir
– хонага кираѐтган ҳаводаги сув буғларининг миқдори (г/кг). бу кўрсаткич ҳам 
юқоридаги формула асосида ҳисобланади; 
К – қиймати хонага кираѐтган ҳаво ҳарорати бўйича олинади; 
U – кираѐтган ҳаво нисбий намлиги; 
Y – 1 м ҳавонинг кираѐтган ҳаво ҳарорати шароитида массаси. Бу ҳисоблашлар ѐзги ва 
қишки мавсумларда алоҳида бажарилади. 
Хонага чиқаѐтган ҳаво буғларининг миқдори йўл қўйиб бўладиган даражадан 
ошмаслигини таъминлаш учун хонага киритилиши керак бўлган ҳаво миқдори (а) лойиҳада 
кўрсатилган миқдор билан солиштириш йўли билан баҳоланади. Агар бир вақтнинг ўзида 
ҳаво ҳолати ва таркибига таъсир этувчи бир неча омиллар (иссиқлик, газлар, буғлар) бўлса, у 
ҳолда хонага неча м соат ҳаво киритилиши лозимлиги қуйидагича аниқланади. Омилларнинг 
организмга биргаликдаги таъсири оқибатида уларнинг таъсирлари зўраймаса, у ҳолда қайси 
бири билан курашга кўп ҳаво керак бўлса, шу кўрсаткич олинади. 
Биргаликдаги таъсир зўрайишига олиб келса, у ҳолда ҳар иккала омил учун керак 
бўлган ҳаво миқдори йиғиндиси олинади. 

Download 4,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   ...   394




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish