Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш



Download 4,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/394
Sana30.04.2022
Hajmi4,92 Mb.
#600154
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   394
Bog'liq
Mehnat-gigiyena-majmua-12.02.18 (1)

Синтетик пиретроидлар (СП)
Охирги 2 ўн йилликда, хусусан охирги йилларда инсектоакарацидлар сифатида кенг 
Кўлланиладиган синтетик пиретроидлар интенсив ўрганилди, булар пиратроид ва 
циперинлар (табиий келиб чиккан пестицидлар, тат^сир этувчи асос циклопропанкарбон 
кислота унумлари, далмат ромашкасидан олинган)нинг синтетик аналогларидир. Бу гурух 
пестицидлдр ФОПдан фарКли ўлароК, юКори фаол инсетицид селектиѐ хусусияти билан 
ажралиб туради. Бу эса ўз навбатида кам миКдорда сарфни таКазо этади. (0,1 — 1,2 л/Га). 
СП бирикмалари асосан кам тургун, учувчанлиги суст, органик эритувчиларда яхши эрийди, 
сувда кам. Эмульсия концентрати шаклида чиКарилади ва сепиш (пуркаш) йўли билан 
Кўлланилади. Сезиларсиз хидга эга, оксидловчилар ва УФН таъсирида йўКолади. СП 
токсиклик параметрлари бўйича ФОПдан ажралиб туради (2 —илова). Синтетик метрлари 
бўйича ФОПдан ажралиб туради (2 —илова). Синтетик пиретроидларнинг иссик конли 
хайвонларга текислиги турлича камдаг то юКори текис ва хавфли препаратларгача. Турлича 
токсиклиги бирикманинг молекуласидаги фазодаги оптик изомерияси (цисизомерлар 
токсиклиги кучлироК) шунингдек кимѐвий структурасип (циан гурухини саКлаганда 
токсиклиги ошади) сезиларли даражадс боглиК бўлади. Кўпгина пестицидларнинг хусусияти 
яККоллиги кам ѐки ўртача даражада ва функционал характерга эга (сумициндан ташКари), 
бу ўз навбатида сурункали захарланишлар ривожланиши учун хавф сезиларли эмаслигидан 
далолат беради. 
Нейротоксиклик токсик таъсир механизмида ўз ўрнига эга СП ларни токсик дозаси 
каламушларга берилганда бошида сўниш кейин эса Кўзгалиш, тремор, судорги, барча 
биосубратларда (Кон зардоби, эритроцитлар, мия, жигарда) холинэстераза фаоллигиш 
пасайиши, саливация кузатилди. Синтетик пиретроидлар билан за-харланган тажриба 
хайвонларида жигар холатида функционал кўрсаткичларда Катор ўзгаришлар аниКланди: 
переаминловчи фермент-лар ва ишКорий фосфатазанинг активлиги бузилиши, умумий оКси, 
ва мочевина миКдорида ўзгаришлар аниКланди. Бу холат берилган гурух пестицидлари 
гепатотоксиклигидан далолат беради. 
Синетик пиретроидлар организмга асосан нафас йўллари в зарарланмаган теридан 
тушади. Кўпчилик СП ларга терида махаллш ўзгариш, шунингдек тери барьеридан кириши 
характерлидир. Организмда СП лар гидролизга учрайди (перитроидларни оксидланш 
оксидазалар таъсирига боглиК бўлса керак), улар буйрак ва Кисман ичаклар орКали 
чиКарилади. Бўсага дозаларда узоК ваКт таъсир давомида узоКроК эффект кўрсатиш 
хусусияти аниКланмаган. Лекин Катор СП ларнинг токсик дозаси таъсирида эмбрио ва 
тератоген эффектлар, шунингдек суст аллергик кўринишлар ривожланиш аниКланган. СП 
лар учун гигиеник регламентлар ишлаб чиКилган, ишлов бериш (2 марта) ва хосилни 
теришдан олдин охирги ишлов бериш муддатлари 2 —иловада берилган. Ишлов берилган 
далага чиКиш муддати 5 сутка. 


95 
Профилактика чора — тадбирлари пестицидлар билан захарланишларда кўриб 
чиККанимиздек умумий ва ФОП ларда кўриб чиККан хусусий чора —тадбирлардан иборат. 

Download 4,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   394




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish