Œзбекистон республикаси олий ва œрта махсус таълим вазирлиги œзбекистон давлат жа²он тиллари



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/75
Sana18.04.2022
Hajmi2,27 Mb.
#559749
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   75
4. Ретроспекция-эпиграф.
«Сомон йўли» єиссасида 
«Ота, мен сенга ёд
-
горлик ўрнатолмадим. Сенинг єаерга дафн этилганлигингни іам билолмайман. 
Ушбу асаримни, отам Тўраєул Айтматов, сенга ба¿ишлайман. Она, сен бизни 
ул¿айтириб одам єилдинг. Сенинг узоє умр кўришингни тилаб, онам Наима Айт
-
матова, сенга ба¿ишлайман»[Айтматов Ч., 2018; 238] эпиграфида рамзий маъно 
яширин. Тўл¿анойнинг эри ва ў¿иллари урушга кетиб, іалок бўлишлари зами
-
рида халєнинг эрки, озодлиги учун жанг єилган инсонларнинг муєаддас сиймоси 
гавдаланади. Адибнинг отаси іам «совує уруш»нинг єурбони бўлди. Бутун Тур
-
кистон ўлкасида бўлганидек, миллатчиликда айбланиб, «халє душмани» сифатида 
1938 йил отиб ташланди. Сувонєул, Єосим, Майсалбек ва Жайноєларнинг іалок 
бўлиб, дом-дараксиз кетганлиги, єабри іам номаълумлиги отаси Тўраєул Айт
-


22
2019/1
АДАБИЁТШУНОСЛИК
матовнинг аянчли єисматига ишора. Адиб онаси Наима Айтматовани Тўл¿аной 
єиёфасида асарига олиб кирди. Оиласи ва фарзандлари учун жонини фидо 
єиладиган заіматкаш, меірибон она образини бетакрор услубда яратди: 
«Бу
-
гун менинг си¿инадиган куним, бугун менинг Сувонєулни, Єосимни, Майсалбек
-
ни, Жайноєни ва Алиманни эслайдиган куним. Мен уларни ўла-ўлгунимча унут
-
майман». 
«Сомон йўли» єиссасида муаллиф айнан шу эпиграфни келтириши бежиз 
бўлмай, адиб ўзи яшаган уруш даврининг шафєатсиз манзарасини ишонарли 
тасвирлади. 
Асар воєеаларини асосан муаллиф ва іикоячи «ўртасида» турган, воєеалар 
меіварига єўйилган «холис»-іикоячи тилидан сўзлаб берилиши буюк адиб Чин
-
гиз Айтматовнинг чин маънодаги кашфиёти дейиш мумкин. Адибнинг «холис»-
іикоячилари шунчаки кузатувчи эмас, аксинча воєелик уларнинг теграсида содир 
бўлади, асарнинг сюжет чизиєларини айнан шу образ узвийлаштиради. Ретро
-
спекциянинг хотира, ривоят, іикоя, эпиграф каби шакллари айнан єаірамон бо
-
шидан кечирганларини сўзлаб бериши ва ўтмишига мурожаат єилиши, муаллиф
-
нинг іикоячи-персонаж нигоіи орєали воєеликка разм солиши, воєеаларнинг 
драматик іолатларини ривоятлар билан асосланиши натижасида юзага кела
-
ди. Чингиз Айтматов услубининг ўзига хослиги шундаки, аксарият асарларида 
воєеани ўз тилидан баён этмайди. Єаірамон ва китобхоннинг руіий олами ва 
єалб ту¿ёнларини уй¿унлаштиради, ўз ¿оясини асар тўєимасига, єаірамонларнинг 
ўй-хаёллари, орзу-интилишлари, єувонч ва дардлари, бахт ва фожиаларига синг
-
дириб юборади. 

Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish