Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги заҳириддин муҳаммад бобур номидаги



Download 4,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/206
Sana12.04.2022
Hajmi4,08 Mb.
#547308
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   206
Bog'liq
ИЛМ-ФАН ВА ТАЪЛИМ – МАМЛАКАТ ТАРАҚҚИЁТИНИНГ МУҲИМ ОМИЛИ KANFERENSIYA ADU

Адабиётлар

1. Дубовский Г.К. Цыкадовые Ферганской долины
. – 
Ташкент

Фан, 
1966. – 
С.
210-230. 
2. Сулайманов Х.А. Насекомые люцерновых полей Ходжаабадского 
района / 
IV 
Областная конференция молодых учёных. 
– 
Андижан, 1990. 
– 
C. 20-25.
121 


HUMULUS LUPULUS L. 
ЎСИМЛИГИНИНГ
 
МОРФО
-
БИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИГА ДОИР
 
Э.Рўзматов, С. Турсунбоев, Х.Юлдашев
 
Аннотация. Мақолада Humulus lupulus L. ўсимлигининг морфо-
биологик хусусиятларининг фенологик тадқиқот натижалари ҳақида 
маълумотлар келтирилган.
Калит сўзлари: Фенологик тадқиқотлар, интродукция, вегетатив, 
генератив органлар, фаза, бўғим, поя, барг,гул, ғудда

Ҳозирги
кунда дунё аҳолиси сонининг ортиши, ўз навбатида, озиқ
-
овқат ва дори 

дармон маҳсулотларига бўлган талабни янада оширмоқда, 
шу билан бир вақтда, киши организмининг барча зарур моддаларга бўлган 
эҳтиёжининг тўлиқ таъминланиши ҳам фақат етарли миқдорда 
озиқланишга боғлиқ бўлмасдан, балки озиқ
-
овқатнинг хилма
-
хиллиги 
озуқабоп ўсимликлар ҳисобига бойитишни ҳам тақозо этади.
Маълумки, 
замонавий цивилизация шароитида фан ва техника тараққиёти, 
урбанизация бевосита одам организмида стресс ҳолатга олиб келувчи 
омиллар сони ортиши ва ўз навбатида асаб тизими зўриқишлари 
патологиялари ривожланишига сабаб бўлиши
қайд қилинади [1]. Ушбу 
нуқтаи назардан, одам организмида асаб тизими касалликларини 
даволашда тинчлантирувчи таъсирга эга, қўшимча салбий таъсир 
кўрсатмайдиган, ўсимликлар асосидаги табиий фармакологик дори 
препаратларини излаб топиш 

ҳозирги кун фармацевтикаси олдида турган 
долзарб масалалардан бири ҳисобланади.
Ана шундай истиқболли 
ўсимлик турларидан бири айнан 
Humulus lupulus 
L

ҳисобланади
.
Humulus 
lupulus 
L. ўсимлиги ғуддаси экстракти нейропротектив таъсир фаоллигига 
эгалиги, организмида юзага келувчи нотинчлик ҳолатини бартараф 
қилишда самарали таъсир кўрсатиши қайд қилинган. Шунинг учун 
ўсимликнинг ўсиш ва ривожланиш ҳусусиятларини кенг кўламда ўрганиб, 
унинг муқобил интродукция вариантлари, кўпайтириш усулларини 
аниқлаб амалиётга татбиқ қилиш муҳим
аҳамиятга эгадир.
Фенологик 
тадқиқотлар ўтказишда кузатилаётган ўсимликка эколого
-
морфологик 
тавсиф бериш тақозо этилади. 
Ўсимликларнинг мавсум давомида ривожланишини ўрганиш, яъни 
фенологиясини билиш 

ўсимликларни ўрганишнинг асосий 
боскичларидан бири ҳисобланади. Ўсимликларни мавсум давомида 
фазаларини кузатиш битта турда ёки ўсимликлар жамоасида ташқи муҳит 
122 


шароитларини ҳисобга олган ҳолда олиб борилди. Барча ташқи муҳит 
омиллар иқлим, тупроқ ўсимликка бир пайтда ўзаро боғлиқ ҳолда таъсир 
қилади. Тадқиқот давомида ўсимлик органларининг морфологик тузилиши 
ва ўлчамлари аниқланди. Ўсимликнинг бўйи, генератив ва вегетатив 
органлар ўлчами хамда тузилиши қайд этилди. Қуйидаги белгилар 10 
такрорийликда ўрганилиб, ўртачаси аниқланди.
Ўсимликлар вегетатив ва генератив органларининг шаклларини 
аниқлашда махсус атласлардан фойдаланилди.
Фенологик кузатишлар илдизпояси орқали экилган ўсимликда амалга 
оширилди, бунинг натижасида, ўсимликнинг экиш муддати, новда ҳосил 
қилиши, гуллаши, ғудда ҳосил килиши, техник ва физиологик пишиш 
вақти, ер устки қисмининг тиним даври аниқланди. Тажриба учун 10 та 
ўсимлик олинди. Тажриба даласини тайёрлаш ва тажрибаларни ўтказиш; 
тупроқ ва ўсимликлардан намуна олиш, ўсимликларни ўсиш ва 
ривожланиш фазаларини кузатиш ҳамда ҳосилни
йиғиштириб олишда 
умумқабул қилинган дала тажрибаларини ўтказиш Бейдеман [2] 
фенологик тажриба 

кузатиш усули, Зайцевнинг [3] математик статистика 
усули бўйича ўрганилди. 
Humulus lupulus L.
нинг фенологик хусусиятларини ўрганиш давомида 
ўсимликнинг ўсиш
ва ривожланиш динамикаси вегетация бошлангандан 
то тугагунга қадар кузатиб турилди. 
Фенологик кузатувлари натижасида қуйидаги натижалар аниқланди.
Бунинг учун ўсимликнинг 2
-
3 та куртакка эга бўлган
илдизпоясидан 
олиниб, 10.03.20
20 
йилда тадқиқот майдончасига кенг қаторлар 2 
- 2,5 
метр кенгликда туп ораси 1
-
1,25 метр қилиниб ўтказилди ҳамда ўсиш ва 
ривожланиши кузатиб борилди

Humulus lupulus
L. 
биринчи вегетация 
йилида қуйидаги ривожланиш фазаларини ўтади: Новда ҳосил килиш, 
пояси ва баргларининг ўсиши, ён шохларининг пайдо бўлиши, гуллаши, 
ғудда ҳосил бўлиши, техник пишиши, физиологик пишиши, физиологик 
ўлиши (ер устки кисмининг).
2020 - 
йил тадқиқотлар давомида 
Humulus lupulus
L. 
ўсимлигининг 
биринчи вегетация йилида вегетациянинг бошланиши март ойининг 
3- 
ўнкунлига тўғри келди, бу фазада ўсимлик бир қанча новдалар ҳосил 
қилди, вегетация охирида ўсимлик барги секин
-
аста сарғая бошлади ва 
вегетациянинг тугаши эса октябрнинг 3
-
ўнкунлигига тўғри келди.
Ғунчалашнинг
бошланиши 10
-
май кунига тўғри келди, ўсимлик 
поясининг пастки қисмидан бошлаб гуллай бошлади, биринчи тартибли ён 
новдалар ва иккинчи тартибли ён новдалар секин
-
аста гуллай бошлади. 
123 


Ўрганилган ўсимликнинг гуллари оч сариқ рангда бўлади, мураккаб 
тўпгулни ҳосил қилади. Гуллари хашаротлар ёрдамида чангланади. 
Гуллаш фазаси давомида тўпгулдаги гуллар сони ҳам ортиб боради. 
Ғунчалаш фазаси июнь ойининг 3
-
ўнкунлигигача тугалланди.
Гуллаш фазаси давом этаётган вақтда ғудда ҳосил қилиш фазаси ҳам 
бошланади. Ғудда ҳосил қилиш фазаси июнь ойининг 2
-
ўнкунлигидан 
бошланиб, август ойининг 2
-
ўнкунлигида якунланди.
Сўнгра техник пишиш фазаси июль ойининг 3
-
ўнкунлигидан сентябрь 
ойининг 2
-
ўнкунлигигача давом этди. Физиологик пишиш вақти эса 
сентябрь ойининг 1
-
ўнкунлигидан октябрь ойининг 2
-
ўнкунлигигача тўғри 
келди. Ер устки қисмининг тиним даври 19
-
20 октябрлардан кейин ердан 
25-
40 см баландликда кесиб тупроқ билан токга ўхшаб кўмилди. 

Download 4,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish