256
chaitosiphon,
Myzus
distinctus,
Mysaphis
diliniatus
)
атиргулдошлар
(Rosidae)нинг 24 та оиласи вакилларида яшаб паразитлик қилади.
Атиргулда яшовчи шираларнинг озуқа спектрини нисбатан кенгайиши
полифаг ҳисобланган
Aphis
L., ҳамда
Myzus
Pass. уруғлари ҳисобига боради.
Rosidae –
Aphidinaе гурухи
Aphis
L. ва
Brachyunguis
Das. уруғи шираларини
йиғилиш хусусиятларини намоён қилади. Улардан
Aphis
L., уруғи вакиллари
Rosidae ларни 22 оиласида учрайди. Атиргулдошлар оилаларининг 15 та дан
кўпроғи
Aphis gossypii
,
Aphis craccivora, Aphis fabae
турлари учун
вақтинчалик озуқа ўсимликлари бўлиб ҳисобланади.
Brachyunguis уруғининг 2 та тури Apiaceae ва Zigophyllaceae оилалари
вакилларида ҳам учрайди.
Brachyunguis peucedani
турининг
шаклланиши
адир – тоғ ва қуруқ иқлимли қуйи – тоғ яшаш зонаси билан боғлиқлиги
эҳтимоллиги бор.
Brachyunguis
zygophyllii
тури – серсув водийлар ва юқори
намлик стацияларига эга бўлган тўқай ўсимликлари эволюцияси билан
боғлиқ. Anuraphidina ширалари – фаунасини ихчамлашишида Rosaceae ва
Apiaceae ўсимликлари оилалари муҳим рол ўйнайди.
Dysaphis
Born. уруғи
ширалари асосан Maloideae кенжа оиласи ўсимликлари билан боғланган,
Brachycaudus
Van der Goot авлоди вакиллари эса Prunoideae - оиласи
ўсимликлари билан боғланган.
Maculolachnus submacula
тури Палеарктикада
онда-сонда учраса,
Марказий Осиёнинг тоғли районлари (Ўзбекистон, Қозоғистон, Қирғизистон,
Тожикистон)да кенг тарқалган.
M.jachonthovi
тури Қозоғистоннинг Жамбул вилояти Уч-булоқ
дарасида қайд этилган [7].
Aphiduromyzus rosae
фақат Тянь-Шанда кенг
тарқалган [8].
Macrosiphum rosae
ареали Марказий Осиёни эгаллайди.
Metopolophium
dirhodum
ва
Amphorophora catharinae
водийнинг асосий турлари сифатида
тоғолди ва қуйи тоғ минтақаларида учрайди [1; 2; 3].
Қирғизистон
Республикасида
олиб
борилган
тадқиқотларда,
Иссиқкўлдан топилган атиргуллар оиласида яшовчи 5 та шира турларидан
фақат
Musaphis buktoni
Jacob. тури маҳаллий
абориген турлардан саналиб,
қолган 4 та тур интродукция қилинган атиргуллар оиласи вакилларида
яшашлиги маълум бўлган. Бу ерда ширалар эволюция натижасида вужудга
келган турлардан интродукция қилинган турларга ва аксинча кўчиб
яшашлари кузатилади. Мисол учун
Metopolophium dirhodium
ва
Chaetosiphon
tetrarhodus
турлари аслида маҳаллий турлар. Иккала тур ҳам кўл атрофи
теккисликларида ва арчали ўрмонзорларда ўсувчи
Rosa alberti
да учрайди,
257
ваҳоланки, бу иккала шира турлари интродукция қилинган атиргулларга ҳам
кўчиб ўтиб яшашлиги кузатилган [4; 7].
Одатда
Mysaphis turanica
ва
Macrosiphum rosae
турлари фақат парклар
ва хиёбонлардаги атиргулларда яшайди. Бундан ташқари бу иккала шира
турларини тоғ этаклари ва текисликлардаги
Rosa rugosa
,
R. glauca., R.
pomifera
ларда ҳам кўп миқдорда яшашлиги кузатилган [10].
М.Н.Нарзиқулов Ш.А.Умаровлар
Mysaphis turanica ва Macrosiphum rosae
турларини наъматакларда кам ҳолларда учровчи лекин Марказий Осиё
маданий атиргуллари, боғ ва паркларнинг кенг тарқалган зараркунандалари
сифатида баҳолайдилар [8].
Келтирилган мисоллар орқали паразитларни махсуслашган яшаш муҳитида
озуқа ўсимлиги билан алоқаларини бир-бирига яқин қариндош сифатида
бўлишлиги, яъни филогенетик муносабатларни кузатиш мумкин [8; 9].
Do'stlaringiz bilan baham: