Њзбекистон республикаси олий ва њрта махсус таълим вазирлиги


жавоб «ҳа» ёки «йўқ» тарзида бериладиган тасдиқ ёки инкор шаклидаги битта сўздан иборат. Батафсил жавоб



Download 0,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/123
Sana25.02.2022
Hajmi0,87 Mb.
#263314
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   123
Bog'liq
falsafa domlo mantiq mustaqil ish

жавоб «ҳа» ёки «йўқ» тарзида бериладиган тасдиқ ёки инкор шаклидаги битта
сўздан иборат. Батафсил жавоб саволнинг ҳар бир элементи такрорланадиган
мулоҳазадир. Масалан, «Муҳаммад пайғамбар тарихий шахсми?» деган саволга
«Ҳа», деб берилган жавоб – қисқа жавоб, «Ҳа, Муҳаммад пайғамбар тарихий
шахс», деб берилган жавоб – батафсил жавоб бўлади.
Жавобнинг аниқ ёки ноаниқ бўлиши саволнинг сифатига, унинг мантиқий
таркибига боғлиқ. Маълумки, савол ва жавоб мантиқан боғланган бўлади, яъни
жавобнинг мазмуни қўйилган саволнинг сифатига боғлиқ. Шунинг учун ҳам баҳс
юритиш жараёнида «саволига яраша жавоб» деган қоида амал қилади. Ноаниқ,
кўп маъноли саволларга аниқ жавоб олиш қийин.
Аниқ жавоб – мантиқан тўғри қўйилган саволга билдириладиган
мулоҳазадан иборат бўлиб, унда ишлатилаётган тушунчалар, сўзларнинг мазмуни
ва маъноси конкрет ва равшан бўлади. Ноаниқ жавобни ифода этувчи
мулоҳазалар икки хил маъноли тушунчалар, сўзларни ишлатиш натижасида ҳосил
бўлади. У кўпинча софизмларда учрайди. Масалан, «уюм» софизмида софистнинг
«агар қум уюмидан бир дона қумни олиб ташланса, уюм сақланадими?» деган
саволига «ҳа», деб жавоб беришади. Унинг «Яна бир қум донасини олиб
ташласак-чи? Унда ҳам қум уюми сақланиб қоладими?» деган навбатдаги
саволига ҳам «Ҳа», жавоби берилади. Бу ҳол, яъни тасдиқловчи жавоб бирорта
ҳам қум донаси қолмагунча берилаверади. Бу ерда мантиқий хато «уюм»
тушунчаси мазмунининг ноаниқлигидан келиб чиқади. Мазкур тушунча фақат
уюмнинг маълум бир миқдордаги қумлар тўпламини ифода қилиши, яъни ўзининг
ҳажмига эга бўлиши билангина эмас, балки сифатий тавсифига: шаклига,
кўламига ва шу кабиларга ҳам, яъни мазмунига ҳам эга. Софист эса урғуни унинг
миқдорига беряпти. Ана шунинг учун ҳам жавоб охир-оқибатда хато бўлиб


92
чиқади.
Бериладиган жавоб тўғри бўлиши учун маълум бир методологик талабларга
риоя қилиш зарур. Улар қуйидагилардир:
1. Жавоб аниқ, равшан ва, иложи борича, ихчам бўлиши шарт.
2. Жавоб мантиқан зиддиятсиз бўлиши зарур.
3. Жавоб етарли даражада асосланган бўлиши керак.
4. Жавоб саволдаги ноаниқликни камайтириши, иложи борича тўла бўлиши
зарур.

Download 0,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish