Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти



Download 10,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/145
Sana22.02.2022
Hajmi10,18 Mb.
#83925
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   145
Bog'liq
gidrotexnika inshootlari

; (4.39) 
Меъёрий куч 
P
нинг эксцентриситети 
р
е
пастки бьеф томон бўлганда 
L
B
L
B
C
tg
R
чег
ур
см
*
1
*
2
1
1
)
(



+
+
=
(4.40) 
L
B
Р
ўр
*
/
=

, (4.41) 


185 
бу ерда 
р
е
– меъёрий куч 
P
нинг пастки бьеф томон эксцентриситети; 
1
B
ва 
2
B
– грунт ўпирилиб ва текис силжиш содир бўладиган иншоот товони участкаси 
кенглигининг ҳисобий қиймати; 
*
1
B
ва 
*
2
B
- худди шундай, юкланиш 
эксцентриситети пастки бьеф томон қўйилганда; 
чег

- грунт ўпирилиб 
силжийдиган участкалардаги чегаравий уринма кучланиш, худди чуқурлик 
силжишдагидек қабул қилинади; 
L
– чизмага перпендикуляр йўналиш бўйича 
иншоот товони узунлиги (4.38 - расм); 
P
– фильтрацион ва тенг тақсимловчи 
босимларни ҳисобга олган ҳолда қабул қилинади. 
 
4.38 - расм. Аралаш силжишда устиворликни ҳисоблаш учун схемалар: 
1,2-меъёрий кучланишларнинг ҳақиқий ва ҳисобий эпюралари. 
 
Шундай қилиб, эксцентриситет пастки бьеф томон бўлганда иншоот 
товони кенглиги В шартли бажаришда ҳисобий қиймат 
р
e
B
B
2
*

=
гача 
камаяди. Юқорида келтирилган 4.40 ва 4.41 формулалар бўйича ҳисобларни 
бажариш учун аввало, иншоот товонининг текис ва аралаш силжиш бўладиган 
қисмлари узунлиги ва 
чег

қиймати аниқланади. Бунинг учун: 
1) ҳисоб ёки график усул билан қуйилган юклама 
P
нинг 
эксцентриситети 
р
е
аниқланади: эксцентриситет юқори бьеф томон бўлганда 
ёки у бўлмаганда иншоот товони кенглиги 
B
га, яъни ҳақиқий кенгликка тенг 


186 
қилиб қабул қилинади; эксцентриситет пастки бьеф томон бўлганда иншоот 
товони кенглигини шартли равишда 
*
B
қийматгача камайтирилади, чунки 
эксцентриситет заминнинг юк кўтариш қобилияти ва иншоот устиворлигига 
таъсир кўрсатади; 2) эксцентриситет бўлмаганда ёки эксцентриситет юқори 
бьеф томон бўлганда грунт ўпирилиб силжиш бўладиган иншоот товони 
фундаменти кенглиги 
1
B
аниқланади (4.38 - расм,б). Бунинг учун 
45
,
0
/
1
1
1

+
=
ур
C
tg
tg



характеристикали грунтли заминлар учун график 
қурилади (4.4-расм,б), бунда 
1


БВ
кр
=

буз

- грунтнинг иншоот товонидаги 
ўртача меъёрий кучланиши, бунда 
0
'
=

бўлганда битта тик юклама таъсирида 
заминнинг бузилиши рўй беради (4.38 - расм, в); 4.41-формуладаги 

ур
га 
қийматлар бериб 
В
В
/
1
нисбатни, сўнгра 
1
В
қийматни аниқланади. Заминдаги 
грунт 
45
,
0
1


tg
қийматли бўлганда 
1
В
кенгликни аниқлаш учун график 
қурилади (4.4-расм,г). Эксцентриситет пастки бьеф томон бўлганда 4.38 - расм, 
б ва 4.38 - расм, г графиклардаги 

ўқи бўйлаб 

ур 
нинг қийматлари қўйилади 
ва 
1
В
кенглик, сўнгра эса
B
B
B
B
/
*
1
*
1
=
;
*
1
*
2
B
B
B

=
(4.42) 
аниқланади. 
3) 
буз

қуйидаги формула бўйича аниқланади: 
n
B
B
R
буз

=
=
)
(
/
cos
*
1



бунда 
B
В
B

)
(
*
ёки 
*
B
ни билдиради; 
1
1

tg
C
=
заминнинг устиворлиги 
ошишини шартли ҳисобга олади ва грунт тишлаши билан тавсифланади (4.38 -
расм, в). Чегаравий меъёрий 

ва уринма 

кучланишларнинг тенг таъсир 
этувчиси 
R
q
с
qBN
BN
C
N
B
R
+
+
=
1
2
1


(4.43) 
бунда 
q
-
ЕД
участкадаги тенг тақсимланган қўшимча юкламалар (сув урилма 
ва б.); 
KB
ЕД =

k
N
N
N
q
с
,
,

– коэффициентлар, 


=0 бўлганда 4.5-жадвалдан 
қабул қилинади. 


187 
R
нинг қийматини 
ABCD
ўпирилиш призмасини қуриб аниқлаш мумкин. 
У 
1
exp


tg
EB
=
логарифмик спирал бўйича чизилган кучланганлик 
ҳолатининг актив I ва пассив III зоналари ва радиал силжишлар II зоналаридан 
ташкил топган. 
4.5-жадвал 
Юк кўтариш қобилияти коэффициентлари 
k
N
N
N
q
,
,
,
3

№ 
Коэффи 
циент- 
лар 
δ қийматларининг γ
1
дан улушлари 

0,5 γ
1
0,7 γ
1
0,9 γ
1
1
4
0
N
γ 
N
е 
N


1,16 
14,38 
3,58 
1,89 
0,73 
11,83 
2,95 
1,22 
0,53 
10,57 
2,64 
0,89 
0,29 
8,95 
2,23 
0,47 
2
0

N
γ 
N
е 
N


2,84 
17,58 
6,40 
2,53 
1,50 
12,96 
7,73 
1,55 
0,97 
10,91 
3,97 
1,10 
0,49 
8,51 
3,10 
0,56 
2
8
0
N
γ 
N
е 
N


9,15 
27,68 
14,72 
3,84 
3,67 
17,03 
9,05 
2,16 
2,07 
13,07 
6,95 
1,47 
0,85 
8,99 
4,78 
0,70 
3
6
0
N
γ 
N
е 
N


32,53 
51,96 
37,75 
6,14 
9,21 
25,28 
18,37 
3,11 
4,36 
17,29 
12,56 
2,00 
1,42 
10,24 
7,44 
0,89 
4) 
чег

аниқланади. 

1
(0≤


≤φ
1
)га турли қийматлар бериб тенг таъсир 
этувчи 
R
ни ва мос равишда 

 = Rcos


/B(B
*
n ва τ = Rsin


/B(B
*
) топилади. 
Юк кўтариш қобилиятининг τ = f(

)графиги қурилади ва 

ур
нинг қиймати 
бўйича 
чег

аниқланади. 
 
4.10. Тўғон таги ётиқ ва қия бўлганда текис силжиш
 
 
Текис силжиш схемаси бўйича ҳисоблар. Ҳисобларни амалга 
оширишда силжишнинг ҳисобий текислигини (4.38 - расм f, k) да 
келтирилганидек қабул қилинади, яъни унда силжишнинг ҳисобий 
текисликлари ОО – асосий ва 00
1
мажбурий синаладиган текисликлари 


188 
кўрсатилган. 
Устиворлик 4.30 - формула билан ҳисобланганда
и
в
а
в
x
T
E
T
N

+
=
.
(4.44) 
1
.
1
1
FC
E
m
Ptg
R
н
п
T
+
+
=

(4.45) 
бунда 
T
R
– текис силжишда чегаравий қаршиликнинг ҳисобий қиймати; 
P
– 
ҳисобий юкламаларнинг вертикал ташкил этувчилари йиғиндиси (фильтрация 
ва тенг тақсимланган босимлар билан бирга); tgφ

ва 
1
C
- силжиш юзаси бўйича 
грунт характеристикаси; йирик ва шағалли қумлар учун уларнинг меъёрий 
қиймати 
м

= 38…43
0

м
С
- 0,1…0,2 т/м
2
; ўртача бўлганда
н

= 35…43
0

н
С

0,1…0,3 т/м
2
; майда бўлганда 
н

= 28…38
0

н
С
- 0,2…0,6 т/м
2
; чангсимон 
бўлганда 
н

= 26…36
0

н
С
==
0,2…0,8 т/м
2
; қумлоқ грунт-ларда - 
н

= 21…30
0

н
С
- 1,5…0,3 т/м
2
; қумоқ грунтларда 
н

= 12…26
0

н
С
= 1,2…4,7 т/м
2
; гилли 
грунтларда - 
н

= 7…21
0

н
С
= 2,9…81 т/м
2
; m

- пассив босимнинг горизонтал 
силжишга боғлиқлигини ҳисобга олувчи ишлаш шароити коэффициенти, 
тақрибан 
7
,
0
1
=
m

в
а
E
.
ва 
н
п
Е
.
–актив босимнинг юқори ва пассив пастки 
томонидан ҳисобий қийматлари; 
F
–тишлашишни ҳисобга олгандаги иншоот 
товони юзасининг горизонтал проекцияси. 
Силжиш текислиги қия бўлганда барча кучлар шу текисликка ва унга 
ўтказилган нормалга лойиҳаланади. 
 
Аралаш силжиш схемаси бўйича ҳисоблар. Товони текис иншоот-
ларни аралаш силжиш схемаси бўйича ҳисобланганда силжишнинг ҳисобий 
схемаси этиб товоннинг юқори қиррасидан ўтувчи горизонтал текислик, 
тишлар бўлганда эса юқори тиш тагидан ўтувчи горизонтал текислик олинади. 
Аралаш силжиш схемаси бўйича ҳисоблаш усулларининг учта асосий 
гуруҳи мавжуд: 
1) заминларнинг кучланганлик ҳолатини бирлик назарияси ёрдамида 


189 
баҳолаш усуллари;
2) чегаравий мувозанат назариясига асосланган аналитик усуллар 
(В.В.Соколовский. В.Г.Березанцев, В.И.Новоторцев ва б.); 
3) тахминий усуллар, бу усулларда иншоот заминининг бир қисми билан 
биргаликда силжиши ҳамда улар тўғри чизиқ (Н.М.Герсеванов, П.П.Лаупман ва 
б.), айланали текислик ёки бирликда тўғри чизиқ ва логарифмик спирал 
(ВНИИГМ усули) билан чегараланган деб олинади. 
Тахминий усуллар қўлланилиб лойиҳаланган димловчи иншоотларни 
қуриш ва улардан фойдаланиш тажрибалари, ушбу усулларни лойиҳалашда 
қўллаш мумкинлигини кўрсатди. Лойиҳавий ҳисобларда ҚМҚ тавсиясига кўра 
ВНИИГ усулидан фойдаланилади. Бу усул бўйича аралаш силжиш схемасига 
кўра ҳисоблар бажарилганда чегаравий қаршилик 
см
R
қуйидаги формулалар 
бўйича ҳисобланади: 
Меъёрий куч 
Р
нинг эксцентриситети 
р
е
бўлмаганда ёки эксцентриситет 
юқори бьеф томонда бўлганда
L
B
L
B
C
tg
R
чег
ур
см
1
2
1
1
)
(



+
+
=
, (4.46) 
бу ерда 
L
B
P
ур
*
/
=


Download 10,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   145




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish