Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти



Download 10,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet107/145
Sana22.02.2022
Hajmi10,18 Mb.
#83925
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   145
Bog'liq
gidrotexnika inshootlari

 
6.2.1. Қаршилик коэффициентлари усули 
Амалиётда икки, уч ва ундан ортиқ шпунтларга эга бўлган флютбетларни 
фильтрация ҳисобларини бажаришда кенг қўлланилади. Бу усулни қўллаганда 
қуйидаги чекланишларга йўл қўйилади: заминдаги грунт бир жинсли; сув 
ўтказувчи замин босимли қувур кўринишида деб фараз қилиниб, унда босим 
шпунтларда, ўйиқ чиқиқ жойларда (тўсиқларда) ва горизонтал участкаларда 
қаршиликлар туфайли камаяди. Ер ости контурининг ҳар бир элементи 


244 
узунлиги бўйича босим тўғри чизиқ қонунига асосан камайиб боради. 
Ҳисобларни бажаришда ер ости контури схемаси соддалаштирилади, яъни ер 
ости контури шаклига ва ҳисобларга таъсир этмайдиган баъзи деталлар 
инобатга олинмайди ва иншоат остининг фильтрация соҳаси қаршилик бўйича 
қисмларга бўлиб чиқилади (6.6 - расм). 
 
6.6 - расм. Каршилик коэффициенти услуби учун ҳисобий схема. 
Ҳар бир қисм учун қаршилик коэффициентлари қуйидаги аналитик 
ифодалар ёрдамида, аниқланади: 
1. Кириш ёки чиқиш қисмлари. 
Агар шпунт қоқилмаган ва остона бўлмаса, яъни 
0
=
S

0
=
a
(3.18-расм, а) бўлса, у ҳолда қаршилик коэффициенти 
44
,
0
2
=
=


к
бўлади. 
 
6.7 - расм. Кириш ва чиқиш фрагментлари схемалари. 
Агар шпунт қоқилмаган ва битта остона (6.7 - расм, b), яъни
S = 0, а 

0
бўлса 


245 
2
2
0,44
к



=
=
+
(6.5) 
Агар шпунт қоқилган бўлса (6.7 - расм,d), яъни 
0

S

0

a
2
0,44
к
ш



=
=
+
1. 
Поғона (уступ) ва ички шпунт. 
Агар шпунт қоқилмаган ва битта остона бўлса, (6.8 - расм, а) яъни 
0
=
S

0

a
бўлса, поғона қаршилик коэффициенти қуйидаги формула орқали 
топилади: 
1
2
Т
а
=

(6.6) 
 
6.8 - расм. Поғона ва ички шпунт фрагментлари схемалари. 
Агар шпунт қоқилган бўлса (6.8 - расм, b) ва поғона бўлмаса, яъни 
0

S
ва 
1
5
,
0
1
2


T
T
бўлганда агар 
8
,
0
0
2


T
S
бўлса қаршилик коэффициенти 
2
2
2
1
75
,
0
1
/
5
,
0
5
,
1
T
S
T
S
T
S
T
a
ш

+
+
=

(6.7) 
бўлади. 
Агар
96
,
0
8
,
0
2


T
S
бўлса 
2
,
2
)
8
,
0
(
12
2
1
+

+
=
T
S
T
a
ш

(6.8) 
3. Горизонтал фрагментлар.
Сув ўтказмайдиган қатлам чуқурлиги 
T
бўлиб (6.20-расм,а), қоқилган 
икки шпунт оралиқ масофаси 
)
(
5
,
0
2
1
S
S
l
+

бўлса, қаршилик коэффициенти 


246 
T
S
S
l
г
)
(
5
,
0
2
1
+

=

бўлади. 
Агар 
)
(
5
,
0
2
1
S
S
l
+

бўлса, у ҳолда 
0
=
г

бўлади.

Download 10,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   145




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish