Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти



Download 10,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/145
Sana22.02.2022
Hajmi10,18 Mb.
#83925
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   145
Bog'liq
gidrotexnika inshootlari

 
 
6.9 - расм. Горизонтал фрагментлар схемалари. 
Агар 
0
2
1
=
=
S
S
бўлса (6.9 - расм, b), у ҳолда қаршилик коэффициенти 
қуйидаги формула орқали аниқланади: 
T
l
Г
=

(6.9) 
Сув ўтказмайдиган қатламнинг босим бўйича 
'
хис
T
ва чиқиш градиенти 
бўйича 
''
хис
 ҳисобий қиймати қуйидаги шартларга биноан аниқланади: агар
хак
хис
Т
Т 
'
бўлса, у ҳолда 
хак
хис
Т
Т =

; агар 
хак
ак
Т
Т 

бўлса, 
'
ак
хис
Т
Т =

; агар
хак
ак
Т
Т



бўлса, 
хак
хис
Т
Т =

; агар 
хак
ак
Т
Т 

бўлса, 
ак
хис
Т
Т

=


бўлади, бунда 
хак
Т  – сув ўтказмайдиган қатламнинг ҳақиқий чуқурлиги; 
ак
Т
– 
босим бўйича актив зона; 
'
ак
Т  - чиқиш градиенти бўйича актив зона. 
'
ак
Т - ер ости контурининг горизонтал 
0
l
нинг вертикал S
0
проециялари 
нисбати бўйича аниқланади. 





0
0
S
l
5

4
,
3
5 


1
4
,
3








'
ак
T
0
5
,
l
0
5
,

0
0
5
,
0
8
,
0
l
+
0
0
3
,
l
+
ак
Т 
- нинг қиймати қуйидаги формуладан аниқланади: 
ак
ак
Т
Т

=

2
(6.10)
0
1 




247 
Ҳар қайси қисмларда йўқоладиган босим қуйидагича аниқланади: 

=
i
i
i
H
h


(6.11) 
бунда, 
H
– иншоотга таъсир этувчи ҳисобий босим; 

i

-қаршилик 
коэффициентлари йиғиндиси, 

+
+
+
=
чик
n
k
i





......
1
Фильтрация сув сарфини ҳисоблашда ҳар доим сув ўтказмайдиган 
қатламнинг ҳисобий чуқурлиги 
хис
Т 
унинг ҳақиқий чуқурлигига тенг, яъни 
хак
хис
Т
Т
=


Сув ўтказмайдиган қатлам юзаси яқин жойлашганда солиштирма 
фильтрация сув сарфи 


K
H
q
i


=
(6.12) 
бунда 



i

хак
xии
T
=

бўлганда қаршилик коэффициентлари йиғиндиси; 
ф
K
–заминнинг фильтрация коэффициенти, м/сут. 
Қаршилик коэффициенти услубида замин грунтининг фильтрацияга 
умумий мустаҳкамлиги йўл қўйиладиган градиент 
к
й
J
.
билан баҳоланади, яъни 
замин грунти мустаҳкамлиги шартида қуйидаги мослик бўлиши керак 
к
й
H
J
J
.

бунда 
H
J
– босимнинг назорат қилувчи градиенти; 
к
й
J
.
– заминдаги грунтга ва 
иншоот синфига боғлиқ йўл қўярлик градиент қиймати (6.2 -жадвал). 
6.2- жадвал 
Грунтга ва иншоот синфига боғлиқ йўл қўярлик градиент қиймати 
 
Замин грунти 
Иншоотнинг капиталлик синфи бўйича 
йк
J
қиймати 

II 
III 
IV 
Зич гил 
Қумоқ грунт 
Қум: 
йирик 
ўртача донадор 
майда 
0,9 
0,45 
0,36 
0,3 
0,23 

0,5 
0,4 
0,33 
0,25 
1,1 
0,55 
0,44 
0,36 
0,27 
1,2 
0,6 
0,48 
0,4 
0,3 


248 
Босимнинг назорат қилувчи градиенти қуйидаги формула орқали 
аниқланади 


=
хис
i
k
T
H
J

/(
(6.13) 
Максимал чиқиш градиенти С.Н.Нумеров формуласи бўйича қуйидагича 
аниқланади: 
)
/
1
)(
/
(
1


=


T
Н
J
чик
(6.14) 
бунда 
1
T
ва 
''


лар
''
хис
T
бўйича ҳисобланади; S=0 бўлганда, 
2
1
2
)
/
(
1
T
T

=

Чиқиш градиенти 

чик
J
0,5…0,7 бўлганда замндаги грунтни бўртиб 
чиқишга текшириб кўриш лозим бўлади.
 
6.2.2. Тўғри чизиқли контур фильтрация усули 
Тўғри чизиқли контур фильтрация услубини биринчи бўлиб, инглиз 
инженери Б. Бляй томонидан таклиф қилинган. Бу услуб кичик иншоотларни 
етарли аниқликда ҳисоблашда, йирик иншоот флютбетларининг шаклини 
олдиндан белгилаб олишда ишлатилади. 
Б.Бляй услуби билан заминда фильтрация деформацияларини содир 
бўлмаслик шарти асосида ер ости контурининг йўл қўярлик ёйилган узунлиги 
аниқланади, бунда флютбет билан грунтнинг ўзаро туташган еридан ўтувчи 
фильтрация йўли энг хавфли йўл ҳисобланади. 
Б.Бляй флютбет билан грунтнинг туташган еридан сингиб ўтувчи 
фильтрация оқимининг тезлиги ва босимини аниқлаш учун Дарси қонунини 
қўллайди. Бунда оқимнинг барча нуқтасида унинг тезлиги миқдор жиҳатдан 
ўзгармайди ва бир-бирига тенг деб ҳисобланади. Бляйнинг фикрича 

ва 
ф
K
ўзгармас сонлар ҳисобланади. Агарда тезлик ва фильтрация коэффициенти 
ўзгармас миқдор бўлса, пьезометрик нишаблиги ҳам ўзгармас бўлиши шарт. 


249 
Бундан фильтрация оқимининг пьезометрик босими тўғри чизиқ қонунига 
асосан флютбет охири томон камайиб боради. Шу туфайли бу усул тўғри 
чизиқли контур усулуби деган ном олган. Фильтрация оқимининг пьезометрик 
нишаблиги 
L
H
=
га тенг, бунда 
H
– таъсир этувчи босим; 
L
– флютбет сув 
ўтказмайдиган қисмининг ер ости контури узунлиги. Дарси қонуни бўйича 
J
K
ф

=

га тенг, бунда 
ф
 – замин грунтининг фильтрация коэффициенти. 
Иншоот заминида фильтрация оқимининг тезлиги йўл қўярлик тезликдан 
кичик бўлиши шарт: 
к
й
.



ёки 
к
й
ф
ф
J
K
J
K
.



(6.15) 
бундан 
к
й
J
J
.

ёки
чик
J
L

(6.16) 
Йўл қўярлик нишабликка тескари бўлган катталикни нишаблик 
коэффициенти деб белгилаб 
к
й
J
C
.
1
=
, қуйидаги ифодага эга бўламиз: 
J
L
H
хис
1
[

ёки
СН
L
хис

(6.17) 
Нишаблик коэффициенти 
C
нинг турли грунтлар учун қийматлар 6.3 
–жадвалда келтирилган. 
6.3 - жадвал 
Нишаблик коэффициенти 
C
нинг қийматлари 
 
Грунтларнинг 
номи 
C
Грунтларнинг номи 
C
Лойқа (балчиқ) 

Шағал
3,5 
Майда қум 

Соғ
4-3,5 
Ўрта қум 

Қумоқ
3-3,5 
Йирик қум 

Чириган торф 

Галечникли

Чиримаган торф

Босимнинг тўғри чизиқли конуният билан ўзгаришига кўра, босим 
эпюраси тўғри бурчакли учбурчак кўринишида бўлади. Учбурчакнинг бир 


250 
катети билан ер ости контурининг ёйилган узунлиги, иккинчиси билан эса 
таъсир этувчи босим ифодаланади (6.10 - расм). 
 
6.10 - расм. Тўғри чизиқли контур фильтрация услуби бўйича босим эпюраларини қуриш: 
а – флютбет схемаси;b – ёйилган контур бўйича босим эпюраси. 
Ер ости контурининг ихтиёрий нуқтасидаги босим унинг ординатасини 
масштаб бўйича ўлчаш орқали аниқланади ёки қуйидаги формула бўйича 
ҳисобланади: 
хис
x
x
L
l
H
=
, (6.18) 
бунда, 
l

-
ер ости контури ёйилган узунлигининг охиридан кўриладиган 
нуқтагача бўлган масофа. 

Download 10,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   145




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish