Қашқадарё вилояти ёдгорлик ресурслари
Қашқадарё тарихи. Кўҳна манзилгоҳлар. Хўжа Илғор - Амир Темур таваллуд топган қишлоқ. Амир Темур ва темурийлар даврида илм - фан, меъморчилик, ободончилик. Испания элчиси Луи Гонзалес де Клавихонинг Темур саройига ташрифи.
Хўжа Илғор қишлоғи меъморий обидалари. Қишлоқ тарихи, ундаги масжид қолдиқлари ва қабристони. Амир Темурнинг "Полвон тоши". Татар гузар масжиди. Тошқўрғон қишлоғи тарихи ва ундаги иккита масжид. Амир Темур "ғори". Тарағай қишлоғи. "Дунё тепа".
Шаҳрисабз (Кеш) меъморчилиги: Оқсарой. Амир Темур ушбу обидани Хоразмни эгаллаш шарафига бунёд этган. Унда Хоразм усталари катта меъморчилик ишларини олиб боришган. У 1370 - 1404 йилларда қурилган. Оқсарой пештоқининг Марказий Осиё ёдгорликлари ичидаги энг йирик пештоқ эканлиги. Унинг равоқ оралиги 22,5 метр, минорасининг ҳозирги вайрона ҳолатидаги баландлиги 38 метр, пештоқ кенглиги 40 метрдир. У Ҳиндистондаги Тожмаҳалдан ҳам ҳуснкор бўлган. Хориж элчилари шу ерда қабул қилинган. Клавихонинг Оқсаройда бўлиши. Оқсарой дейилишига сабаблар: онасининг шарафига қурилганлиги. Оқлик ва поклик рамзи. Узоқдан оппоқ бўлиб кўриниши.
Доруссаодат мажмуйи. Бунинг маъноси бахт - саодат уйидир. Мазкур обидани давлатмандлар саройи ҳам дейилади. Чунки, унда темурийлар хилхонаси жойлашган. Амирзода Жаҳонгир, Умаршайх мирзо ва Амир Темурнинг ўзи учун бунёд этган сағаналари, мақбаралари, Хазрати Имом масжиди ва мақбараси шулар қаторига киради.
Доруттиловат мажмуйи. Бунинг маъноси Қуръони Карим тиловат қилинадиган жойдир. Унда шайх Шамсуддин Кулол, Гумбази Саййидон ва Тарағай Баҳодир (Амир Темурнинг отаси) мақбаралари хамда Кўк гумбаз масжиди мужассам. Шунингдек, Чорсу, ҳаммом, Малик Аждар ва Хўжа Мирҳамид масжидлари бор.
Қарши (Насаф) шаҳри ёдгорликлари: Кўк гумбаз масжиди. 16 - асрда Абдуллахон даврида қурилган. Кўк гумбаз дейилишига сабаб, ўз номидан кўриниб турибдики, гумбазнинг кўк рангда эканлиги. Бўйи 38 метр. Асосий хонақоҳ 8 х 8 метр. Тузилиши содда. Шунингдек, Қаршида кўприк, ҳаммом, Шермуҳаммад, Шарифхўжа, Хўжа Қурбон, Бекмир, Абдулазизхўжа мадрасалари; Қўрғонча ва Загза масжидлари мавжуд.
Вилоятда яна қуйидаги меъморий обидалар мужассам: Гузорда Оқсарой; Китобда Хўжа Илим Кон хонақоҳи ва Башир ота мақбараси ҳамда бир масжид; Яккабоғда Ёдгор Валлома мадрасаси; Чироқчида Эски Лангар масжиди, Катта ва кичик хонақоҳлар; Қамашида Лангар ота масжиди ва мақбараси; Косонда Банди Кушон масжиди, Ҳусам ота мажмуйи, Қўрғон масжиди, Пўлоти масжиди - хонақоҳи; Касбида Хўжа Карлик, Султон Мирҳайдар мажмуйлари, Пандрон, Тўра масжид масжидлари, Намозгоҳ, Сардоба, Қўшгумбазли мақбара; Жўйновдаги Айвон масжиди; Нишонда Ҳазрати Имом Мўйин ва Қовчинда Ҳазрати Шайх мажмуалари.
Do'stlaringiz bilan baham: |