228
- мижоз солиқ идоралари ва бюджетдан ташқари фондлар билан ўз
вақтида ҳисоблашган;
- молиявий ҳисоботларда акс эттиришнинг имкони бўлмаган, аммо
ташқи фойдаланувчилар учун муҳим ҳисобланган
барча маълумотлар
молиявий ҳисоботларга иловаларда тўлиқ баён этилган;
- кохона ички назорат тизимининг сифатлилиги корхона томонидан
амалга оширилган барча операцияларнинг қонуний ва тўғри бўлишини
таъминлайди.
Шартли ижобий аудиторлик хулосаси молиявий ҳисоботлар баъзи
камчиликларни ҳисобга олмаганда корхонанинг молиявий ҳолати ва
операцияларининг натижаларини БҲМСга мос равишда акс эттиришини
англатади. Шартли ижобий хулосада молиявий ҳисоботларда баъзи
камчиликлар мавжудлиги баён этилсада, улар умумий молиявий ҳисоботга
нисбатан аҳамиятли эмас деб ҳисобланади.
Шартли ижобий аудиторлик хулосасининг
берилишига сабаб
қуйидагилар бўлиши мумкин:
- аудитор ва корхона раҳбарияти ўртасида баъзи операциялар ва
молиявий ҳисоботларнинг баъзи элементларини акс эттириш борасидаги
келишмовчиликлар;
- баъзи ҳисоб объектларининг ҳисобга олиш услубияти, амортизацияни
ҳисоблаш ва ҳисобга олиш услуби борасидаги ноаниқликлар;
- баъзи операцияларнинг корреспонденцияси бўйича
хатоликлар;
- ҳисоб сиёсатида молиявий ҳисоботлар сифатига салбий таъсир этувчи
баъзи услубларнинг келтирилганлиги.
Салбий аудиторлик хулосасининг тузилиши мижоз молиявий
ҳисоботлари корхона молиявий ҳолати ва операцияларининг натижаларини
БҲМСга мос равишда акс эттирмаслигини, молиявий ҳисоботларда муҳим
камчиликлар борлигини англатади. Аудитор бу тур хулосани берганда, бу
хулосага келишнинг сабабларини аниқ ва батафсил баён этиши лозим.
Салбий аудиторлик хулосасининг шакли 13.2 - расм кўринишида бўлади.
229
Аудиторлик хулосасини беришдан бош
тортиш аудиторлик текшируви
ҳажмининг чекланганлиги туфайли аудиторлик ташкилоти молиявий ҳисобот
тўғрисидаги фикрни ифодалаш учун етарлича аудиторлик далилларини
олиши мумкин бўлмаганда тузилади. Аудиторлик текшируви ҳажмини
чеклаш - хўжалик юритувчи субъект вакиллари ёки учинчи шахсларнинг
бошлаб юборилган аудиторлик текширувини аудитор аудиторлик
хулосасини тайёрлаш учун зарур деб ҳисоблаган ҳажмда ўтказишига
тўсқинлик қилишга йўналтирилган очиқдан-очиқ ҳаракатлари ёки
ҳаракатсизликларидир (13.3 - расм).
Аудиторлик хулосаси камида уч нусхада тузилади,
шундан икки нусха
аудиторлик текшируви буюртмачисига тақдим этилади.
Аудиторлик хулосаси молиявий ҳисоботдан фойдаланувчиларга
тушунарли бўлиши, аудиторнинг ишончи комил эмаслиги ва (ёки) рози
эмаслигини юзага келтирган чеклашларга доир кўрсатмаларни ўз ичига
олиши керак.
Аудиторлик хулосаси очиқ ахборот ҳисобланиб, ундан молиявий
ҳисоботдан фойдаланувчиларнинг ҳаммаси фойдалана олиши лозим.
Аудиторлик хулосаси тегишли молиявий ҳисоботлар билан биргаликда
хўжалик юритувчи субъект томонидан эълон қилиниши мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: