Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент ахборот технологиялари университети



Download 6,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/157
Sana24.06.2022
Hajmi6,18 Mb.
#698165
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   157
Bog'liq
ТТ UMK 2016

3.2. RTP ва RTCP протоколлари 
Нутқ 
маълумотларини 
ва 
видеомаълумотларни 
узатилишини 
таъминлаш учун иловалар боғланишлар ўрнатилишисиз транспорт даражаси 
сервисини (масалан, UDP) ишлатади. Бунда ҳар бир илова пакетларнинг 
фойдали юкламасини ўзига хос тарзда, шу жуладан ишлаш учун зарур 
бўладиган майдонлар ва маълумотларни шакллантирилишини таъминлаши 
мумкин. Лекин, турли табиатдаги маълумотлар (нутқ, видео) уларни тармоқ 
бўйлаб узатишда етарлича маълум функционалликнинг таъминланишини 
талаб қиладиган умумий ўзига хос хусусиятларга эга. Бу турли табиатлардаги 
маълумотлар оқимлари учун умуий функцияларни бирлаштирадиган ва 
бутун мавжуд иловалар орқали ишлатиладиган қандайдир умумий транспорт 
даражасини бу даража протоколига стандарт мақомини бериш билан 
шакллантиришга имкон беради. IETF қўмитаси томонидан реал вақтда 
маълумотларни ташиш протоколи - Realtime Transport Protocol (RTP) ишлаб 
чиқилган. У тармоқ бўйлаб пакетлар маршрутланишили нутқ ва видео 
маълумотларни интерактив узатишга боғлиқ бўлган деярли барча иловалар 
учун базис бўлиб қолди. 
IP-тармоқлар учун характерли бўлган вақтинчалик кечиктиришлар ва 
пакетларнинг кечиктирилишини ўзгариши (джиттер) кечиктиришга сезгир 
бўлган, масалан, нутқ ва видеомаълумотларни қабул қилиш учун абсолют 
яроқсиз қилиш билан маълумотларни жиддий бузиши мумкин. 
Таъкидлаймизки, 
пакетларнинг 
кечиктирилишини 
ўзгариши 
кечиктиришнинг абсолют қийматига қараганда узатиш сифатини субъектив 
баҳолашга анча кучли таъсир қилади. 
 
3.2. Нутқ кодекларининг турлари 
IP-каналнинг ўтказиш қобилиятидан самарали фойдаланишнинг муҳим 
омилларидан бири нутқ маълумотларини кодлаш/декодлашнинг оптимал 
алгоритми – кодекни танлаш ҳисобланади.
Бугунги кундаги барча мавжуд кодекларини ишлаш принципи бўйича 
учта гуруҳга бўлиш мумкин: 
1. Импульсли-кодли моделяцияли (ИКМ) ва 50-нчи йилларнинг 


160 
охирида пайдо бўлган ва бугунги кунда анъанавий телефония тизимларида 
ишлатиладиган адаптив дифференциал импульсли-кодли модуляцияли 
кодеклар (АДИКМ). Кўплаб ҳолларда АРЎ/РАЎ комбинациясидан иборат 
бўлади. 
2. Нутқ сигнали вокодерли ўзгартириладиган кодеклар радиотрактнинг 
ўтказиш қобилиятига талабларни камайтириш учун мобил алоқа тизимларида 
пайдо бўлди. Бу кодеклар гуруҳи сигналнинг вокал ташкил этувчилари – 
фонемлар ҳақидаги маълумотлар асосида сигналнинг гармоник синтез 
қилишни ишлатади. Кўплаб ҳолларда бундай кодеклар аналог кодеклар каби 
ишлатилади. 
3. Комбинацияланган 
(гибрид) 
кодеклар 
ўзида 
вокодерли 
ўзгартириш/нутқни синтез қилиш технологияларини бирлаштиради, лекин 
рақамли сигналлар билан махсуслаштирилган DSPлар орқали операцияларни 
амалга оширади. Бундай турдаги кодеклар ИКМ ѐки АДИКМ кодек ва 
рақмли усулда йиғилган вокодерни ўз ичига олади 
Сигнал шакли ҳақида маълум кўзда тутишларга асосланган барча 
кодлаш усуллари амплитуда кескин сакрашли сигнални узатиш учун тўғри 
келмайди. Айнан бундай кўринишга модемлар ѐки факсимил аппарат 
генерациялайдиган сигнал эга бўлади, шунинг учун сиқишни қўллайдиган 
аппаратура факс-аппаратлар ва модемларнинг сигналларини автоматик 
таниши ва уларга овозли трафикка қараганда бошқача ишлов бериш керак. 
кўплаб кодлаш усуллари ўз бошланишларини чизиқли олдиндан айтишли 
кодлаш усулидан LPC (Linear Predictive Coding) олади. LPCда ириш сигнали 
сифатида амплитуда рақамли қийматларининг кетма-кетлиги ишлатилади, 
лекин кодлаш алгоритми алоҳида рақамли қийматларга эмас, балки уларнинг 
маълум блокларига қўлланилади. Ҳар бир қийматлар блоки учун унинг 
характерли параметрлари - частота, амплитуда ва бошқа қатор параметрлари 
ҳисобланадию Айнан бу қийматлар тармоқ бўйлаб узатилади. Нутқни 
кодлашга бундай ѐндашишда, биринчидан, сигналга ишлов бериш учун 
ишлатиладиган махсуслаштирилган процессорларнинг ҳисобланган 
қийматларига талаблар ортади, иккинчидан эса, узатишдаги кечиктириш 
ортади, чунки кодлаш алоҳида қийматларга эмас, балки ўзартиришлардан 
олдин мулум буферга тўпланиши керак бўладиган уларнинг қандайдир 
тўпламига қўлланилади. 

Download 6,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   157




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish