Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент ахборот технологиялари университети



Download 6,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/157
Sana24.06.2022
Hajmi6,18 Mb.
#698165
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   157
Bog'liq
ТТ UMK 2016

Назорат учун саволлари
1.
Сигнал турларини келтирингқ 
2.
Акустик сигналларни тушунтирингқ 
3.
Линиявий сигналлар бу нимақ 
4.
қандай сигналлар бошқариш сигнали деб аталадиқ 
5.
Маҳаллий тармоқда қандай сигналлар узатиладиқ 
6.
Телефон канали бўйича сигналларни узатиш қандай ташкил 
қилинадиқ 
7.
Умумканал сигналини тушунтиринг. 
8.
Сигналлар узатишни ташкил қилиш ҳамма усулларини 
солиштиринг. 
9.
Неча сигнал кодланадиқ 
10.
Сигнализация тизимидаги кодлаш усулларини келтиринг. 
11.
. CАС сигнализациянинг хусусиятлари. 
12.
УКС-7 сигнализациянинг афзалликлари. 
 
 


104 
12-маъруза 
 
ИНТЕРНЕТ ТАРМОҒИНИНГ ТЕРМИНОЛОГИК АСПЕКТЛАРИ 
 
Режа: 
12.1.
Интернет тармоғи бутун жаҳон глобал тармоғи 
12.2. Терминологик аспектлар 
12.3.
 Ягона портал мақсад ва вазифалари 
Интернет тармоғи бутун жаҳон глобал тармоғи. У давлат, таьлим, 
тижорат, ҳарбий ва корпоратив тармоқларни бирлаштириб, IP (Internetwork 
Protokol) маьлумотларни узатиш протоколига асосланган. Оммавий ѐки 
хусусий равишда юқори даражали коммуникасия хизматларини таьминловчи 
глобал ахборот тизими. Унинг қисмлари IP протоколига асосланган ноѐб 
манзил макони орқали ўзаро боғлиқдир. Ер шарини қамраб олган ўзаро 
боғлиқ компютер тармоқлари тўплами. Интернет, барчаси IP протоколидан 
фойдаланувчи компютерлар, электрон почтаси, эьлонлар доскалари, 
маьлумотлар базалари ва мулоҳаза гуруҳларидан эркин фойдаланишни 
таьминлайди. Интернет - International - халқаро ва net - тармоқ сўзларидан 
олинган. Интернет бир рангли (одноранговий) тармоқ ҳисобланади, яьни 
тармоқдаги барча компютерлар бир тоифали бўлиб, исталган компютер 
тармоқдаги бошқа компютерга уланиши мумкин. 
Ҳозирги кунда келиб дунѐ бўйича ва Ўзбекистон бўйича Интернетдан 
фойдаланувчилар сони ортиб бормоқда. Интернетни турли хизматларидан 
фойдаланилмоқда. Булардан энг оммабоби бу шубхасиз WWW (World Wide 
Web) дир. Бу матнли мултимедиа хизмати, гиперрасилкалар орқали ишлайди, 
оддий қилиб айтгандан Wеб-сайт дир. Ҳозирги кунда Wеб-сайтларни саноғи 
йўқ. Ўзбекистонда яни .uz доменида 20 минга яқин сайт рўйҳатдан ўтган. 
Улар оддий шахслар, компаниялар, қўшиқчилар, шоу-бизнес олами вакилари 
ва турли соҳаларда хизмат кўрсатадиган сайтлардир.
Домен. 
Домен - бу сайтларни интернетдаги ўзига хос номлаш тизими 
бўлиб, бу орқали ҳар хил номдаги сайтлар бир биридан ажралиб туради. 
Аслида интернетдаги ҳар бир сайтнинг манзили нуқталар билан ажратилган 
рақамлардан иборат. Мисол учун: 177.168.25.62, 127.168.25.45 Бу рақамлар 
оддий фойдаланувчилар учун чалкаш ва эслашга қийин бўлгани учун 
интернетда рақамлар ўрнига оддий сўзлардан фойдаланиш тизими ишлаб 
чиқилган. Мана шу рақамлар ўрнига сўзларни ишлатиш домен номланиши 
деб айтилади. Содда қилиб тушунтирадиган бўлсак, бу тизим мобил 
телефонингиздаги алоқалар рўйхатига ўхшайди, ҳар бир рақам кимга 
тегишли эканлиги унинг номи билан ѐзиб қўйилади.
У ѐки бу доменнинг бандлиги ѐки рўйхатга олиниш учун бўшлигини 
текшириш домен регистраторларининг 

Download 6,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   157




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish