2.37-расм. Юзада жойлашган асосий затвор турлари. а-шандорлар; б-ясси; с- сегментли; д- валикли; е- секторли; ж- томсимон; з- бурулувчи трапеция фермали; и- бурулувчи учбурчак рамали; к- клапанли; л-сузиб юрувчи.
2.38 – расм. Чуқур жойлашган затвор турлари: a- ясси; б- дискли; в – задвижка; г – сегментли; д – вертикал цилиндрик; е – учли нинасимон; ж – конусли; 1 – конус; 2 – қўзғалмас қисм; 3 – қўзғалувчи цилиндр.
Ер қобиғида жойлашган, ёпиқ кўндаланг кесимли, қазиш ишлари ер остида олиб бориладиган сув элтувчи иншоот гидротехника туннели деб аталади.
Канал трассаси жуда баланд ва тик тўсиқларга дуч келган вақтда шу тўсиқни ёриб ўтиш мақсадга мувофиқ бўлмаса ёки техник ҳамда иқтисодий шароитларга кўра афзал бўлмаса, у ерни тешишга, яна тоннел қуришга тўғри келади. Оқимнинг гидравлик режими бўйича гидротехника тоннеллари босимли ва босимсиз бўлади.
Гидротехника тонеллари вазифасига кўра: энергетик, ирригация ва яйловларга сув чиқариш, ичимлик суви билан таъминлаш, қурилиш тоннелларига бўлинади.
Ўқларнинг жойлашуви ва тоғ массасини ишлаб чиқаришга кўра гидротехника тонелларининг қуйидаги турлари мавжуд:
1) ўқлари горизонтал ёки бироз қия жойлашган асосий тоннеллар;
2) унча катта бўлмаган ёрдамчи тоннеллар-штолналар;
3) қисқа тоннеллар, йўлаклар, асосий тоннелга бориш ва иш қурол-ларини ташиш учун хизмат қиладиган тоннеллар-шреклар;
4) ўқлари тик ёки бироз оғма тоннеллар-шахталар.
Чуқурлик бўйича жойлашувига кўра тоннеллар майда (100 м гача); ўрта (100-500 м ) ва чуқур (500 м дан юқори) бўлади.
Узунлиги бўйича тоннеллар қисқа (1 км гача), ўрта (1-5 км) ва узун (5 км дан ортиқ) бўлади.
Тоннел тури ва конструкцияси мухандис-геологик, қурилиш, фойдаланиш, гидрогеологик ва бошқа шароитларни ҳисобга олган ҳолда қабул қилинади. Иншоот қуриладиган ернинг геологияси, унинг трассасини танлашга, қурилиш иш шароити ва муддатига, тоннел қопламалари турини танлашга, унинг мустахкамлигига, иқтисодий жихатдан арзон ёки қиммат бўлишига таъсир қилади. Тоннел трассаси тоғ жинсларининг юмшоқ қатламларидан ёки йирик тектоник бузилган зоналардан ўтмаслиги керак. Тоннел трассасида жойлашган тоғ жинсларининг тури, характери ва уларнинг холати, ер ости сувларининг интенсивлиги ва кимёвий таркиби, ер ости сувларининг харорати, зизила рўй бериш ходисаси ҳамда газ чиқиб, хавф туғдириш каби қатор масалаларни ҳал қилишга тўғри келади. Тоннел трассаси тўғри чизиқ бўйлаб, энг қисқа масофада ўтиши керак (2.39 - расм).
Геологик тузилиши ва ишлаш шароити ноқулай бўлган жойларда тоннел трассасини айлантириб ўтишга (қийшиқроқ ўтказишга) тўғри келади. Тоннелни қийшиқроқ ўткизишнинг мақсадга мувофиқлиги ҳам техник-иқтисодий хисоблар асосида асосланган бўлиши шарт.
Do'stlaringiz bilan baham: |