ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
434
Сон суяги бўйинчасш-шнг вальгусли деформацияси тугма бўлиши,
шунингдек полиомиелит ва рахит касалликлари туфайли ривожланиши мумкин.
У клиник жихатдан унчалик аҳамиятга эга эмас.
ТУГМА МАЙМОКДИК
Тугма маймокдик — таянч-харакат аппарати турма цеформациялари
(нуқсонлари) ичида кўп учрайдигани (хамма тугмя деформацияларнинг 35-38°)
бўлиб, ўгил болаларда кизларга нисбатан икки баробар кўп учрайди. Икки
томонлама маймокдик бир томонлама маймокликка нисбатан кўп учрайди.
Турма маймокдик — келиб чиқиш сабабларига кўра кўп омилли касаллик
хисобланади. Бу омиллар куйидагилардан иборат бўлиши мумкин: 1)
механиқ омиллар хисобига пушт ривожланишининг бузилиши (панжа
амниотик тортмаларига босим, киндик бачадон мушаклари, сув
такчиллигида ўсмаларга таъсир); 2) пуштнинг Дастлабки пайдо
бўлишидаги
нуқсонлар;
маймокдикнинг
тугма
нуқсонлари
—
бармоқдарнинг чандиги, тиртиккуён лаб, «бури жаг» ва бошкҳалар билан
биргаликда учраши; 3) маймокдикнинг тугма нуқсонлар билан боғлиқ.
бўлган ирсий тури; 4) токсоплазмоз нати-Жасидаги х.омила патологияси; 5)
орка мия марказлари томонидан Иннервациянинг бузилиши;
ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
435
Клиника. Тугма маймокликнинг 2 тури, типик (80% атрофида) ва нотипик
(20% атрофида) фарқланади. Типик тури а) кам учрайдиган ва тез
даволанадиган енгил турига; б) тез-тез кузатиладиган, тери ости ёг катлами ва
харакатчан тери кўзга яккрл кўринадиган юмшок тўқимали пайли турига; в)
кам харакатланадиган терида оёқ панжа-сининг ташки томонида суяк
дўмбоги кузатиладиган (товон суяги кенгайган ташки тупик, бешинчи оёқ
кафт суягининг эфи-бугрилиги) суякли турига бўлинади. Маймокдикнинг
нотипик шаклига артрогрипоз ва амниотик кисиб боғлаш ва бошқалар
натижасида келиб чикдан маймокликлар киради.
Товоннинг маймокликдаги холати куйидаги клиник белгилар билан
тавсифланади: 1) оёқ, панжаси олдинги қисмининг кафт томонга эгилиши
(эквинус); 2) асосан кафт олди ва товоннинг оёқ панжаси, кафт томони билан
ичкарига буралиши (супинация); 3) оёқпанжаси олдинги қисмининг ичкарига
келтирилиши (аддукция) (273-расм).
Тугма маймокликдаги товоннинг ўзига хос холатидан ташқари,
болдирнинг ичкарига буралиши, болдир оёқ панжаси бўримида харакатнинг
чекланиши кузатилади. Бола юра бошлаганидан кейин маймоклик белгилари
кучайиб боради ва оёқ панжасининг ташки сатхдааги терида қадоқ,
(натоптиш) ҳосил бўлади, оёқ панжаси суяклари бир-бирига нисбатан
силжиб, янги бўғим сатхи хосил бўлади, эскилари тоғай сатҳининг атрофияси
туфайли бўшаб колади.
Маймоклик касаллиги билан орриган болалар бир оёқ панжаси устидан
иккинчи оёқ панжасини ошириб қадам ташлайдилар. Болдир мушаклари
атрофияга учраганлиги учун озгин кўринади. Тизза бўғими тўғриланиб,
комати тўппа-тўғри ҳолатни олиб, номутаносиб ва шошмай юради.
Д а в о л а ш. Консерватив ва оператив
йўл билан олиб борилади.
Бола туғилганидан 10-12 кун ўтганидан
кейин консерватив даволашни бошлаш
мумкин. Даволаш шифокор ракбарлигида она
томонидан ҳар куни редрессация (куч
билан тўғрилаш) қилиниб, эришилган натижа
муста)д<амланиб борилади-Ёш болаларда оёқ
панжаси суяклари тоғайдан иборат бўлиб,
фақат суяк ҳосил килувчи ядролари
бўлади,
ўсиш
жараёнида
ҳар
хил
ўзгаришларга мойил бўлади. Шунинг учун оёқ
Do'stlaringiz bilan baham: |