Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet142/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

АМБУЛАТОР ДАВОЛАШ ДА ДЕОНТОЛОГИЯ 
Поликлиникада (травмпунктда) шифокор-амбулатор беморлар билан 
ишлайди. Уларнинг айримлари олдиндан стационар даволаш курсида бошқа 
шифокор кўригидан ўтганлар, бошқалари, одатда, унчалик оғир бўлмаган 
шикастланишлар да фақат травмпунктда (поликлиникада) даволанадилар. 
Ана 
шунда травмпунк шифокори даволашнинг: биринчи шифокор ёрдамини 
кўрсатишдан бошлаб, то шикастланганнинг мехнат кобилия-ти тиклангунча 
бўлган бугун комплексини олиб боради. Бундай бемор- 


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
168 
лар 
билан ишлашда оптимал даволаш тартибини сақлашга эришиш гоят 
мухимлир. Беморни шифокор йўқдигида шикастланган сегментга юк тушириш, 
кўшимча таянчдан фойдаланиш, ЛФК машкларини бажариш тўғрисидага 
тавсияларига катъий амал қилишига ишонтириш керак Иммобилизация 
қоидаларита риоя қилишига алохида эътибор бериш лозим. Мижоз тасодифий 
хагги-харакатлари билан ўз саломат-лигига зарар етказиб кўймаслиги учун бу 
хакда етарли даражада хабардор бўлиши керак Гипсли боғлам ечилгандан 
кейин қўл-оёқнинг шикастланиш тури ва функциясига уни рухий тайёрлаш 
лозим. Беморлар, шунингдек узоқ.муддатли иммобилизациядан келибчиккэн 
атрофия ва контрактура вактинчалик эканлигини ва муайян машклар ва бошқа 
тиббий тадбирлардан сўнг бартараф этилиши мумкинлигини билишлари керак 
Ана шундагина мижоз амбулатор даволанишга онгли ва сидкддилдан ёндашади, 
бу охир-окибатда хасталикнинг эсон-омон яхши натижа билан тугашини 
таъминлайди. 
Кузатув бошланиши билан беморни даволашнинг тахминий режаси 
билан таништириш, мехнатга бўлган лаёкатнинг йўқрти-лишини тахминий 
муддатларини айтиб ўгаш керак Травматолог реаби-литациянинг кандай 
йўналишда ва кандай интенсивликда ўткази-лишини белгилаш учун 
пациентнинг мехнат фаолияти характерини аниқ.тасаввур қила оладиган 
бўлиши керак Социал реабилитация — ортопедик-травматологик 
йўналишдаги беморларни амбулатор даволашда, биринчи навбатдаги 
тажрибадир. Турмушда ўзини муста-кдл уддалай оладиган пациентнинг 
кайфияти кўтарилади, у теварак-атрофдагилар билан осон мулокртга 
киришади, ўзини яхши х.ис қилади. Амбулатория шароитларида даволаш 
усулларини танлашда буларнинг хаммаси назарда тутилиши керак 
Стационардан уйига жунатилгандан кейин беморларни амбулаторияда кушимча 
даволашда ўзаро муносабатлар доираси кенгаяди ва даволашнинг изчшглиги 
тўғрисидаги масала, айникса, кўндаланг бўлиб туради. Беморни кўшимча 
даволашга кабул килаётган шифокор стационар даволаш усулини билибгина 
қолмай, балки аниқ, холатнинг хусу-сиятларини ҳам яхши тушуниши лозим. 
Бунинг учун баъзан тиббий хужжатларнинг ўзи кифоя қилмайди. Бу ўринда 
поликлиника (травмпункт) шифокори беморни даволаган стационарнинг 
шифокори билан шахсий мулокртга киришиши керак Х
ам
ма манфаатдор 
мугахассислар умумий концепцияга риоя килсалар ва хамфикр бўлсалар, даволаш 
изчиллиги оптимал бўлади. Агар беморни кабул килаётган шифокор илгари 
олиб борилган даволашдан рози бўлмаса, бу х.акда у даркрл беморга айтиши 
мумкин эмас. «Сизни ким даволаган, ўзи?!» -кабилидаги эътирозлар мутлако 
ортикча. Чунки бу шифокор обрўсини тўкибгина қолмай, балки пациентга 
нисбатан деонтологиктамойилларга хам тўғри келмайди. кўркиб кетган бемор 
бошқа даволаш йўлларини излай бошлайди, бу кўпинча унинг соглигига путур 
етказади. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish