Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet107/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
125 
 
83-расм.
Кохер усулида чикдан сонни ўрнига тушириш. а — бемор холати; б - орқага чикдан 
сонни ўрнига тушириш; в — олдин-га чикдан сонни ўрнига тушириш. Раҳамлар билан ўрнига 
тушириш боскичлари кўрса-тилган. 
 
84-расм.
Жанелидзе усулида 
чикдан сонни ўрнига тушириш. 
а 
— 
б — 
ўрнига тушириш боскзтчлари



ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
126 
Чиққан сон ўрнига туширилгач, чаноқ-сон, тизза ва болдир-панжа 
бўғимларини қотириб турувчи орқа гипс лонгетаси кўйилиши керак Беморлар 
30 суткадан кейин оёқни босмасдан қўлтиктаёкда 8-10 \афта давомида 
юришади. Физиотерапевтик муолажалар буюрилади. Мехнат фаолияти 
чиқишни ўрнига туширишдан бошлаб 3 ой ўтгач тикланади. Сон суяги 
чиқишини ўрнига солишнинг оқибати яхши. Айрим беморларда кейинчалик 
сон бошчасининг кон айланиши бузилиши окҳбатида асептик некроз ва 
деформацияловчи остеоартроз бўлиши мумкин. 
Чаноқ-сон бўғимида эскирган ва ўрнига тушириб бўлмайдиган чиқишлар 
бўлса, унда жаррохлик йўли билан солинади. Аммо ўрнига солиб бўлмайдиган 
чиқишларни ташқари орқа кесим билан солишга уриниш мумкин бўлса, 
эскирган чиқишларни артродез қилиш мақсадга мувофиқдир. 
10 

б о б. БОЛАЛАРДА ЧИКИШЛАР ВА ЧАЛА ЧИКИШ-
ЛАРНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ
Болаларда травматик чиқишлар синишларга нисбатан деярли кам учрайди. 
Бу 
болаларда 
бойлам-капсула 
аппаратининг 
анча 
эластиклиги 
ва 
бакувватлигидан дарак беради. Бундан ташқари, травматик эпифизеолиз 
болаларда гўё чиқишнинг ўрнини босади. Агар суяк тўлиқ ўрнидан кўзкалмаса, 
унда чала чиқиш кузатилади. Бу билак-тирсак суякларининг тирсак 
бўғимида ва билак суяги бошчасининг чала чиқиши энг типик чиқишлар 
бўлиб, булар асосан 5 ёшгача бўлади. 
Чиқишга олиб келадиган травма механизми асосан билвосита: одатда, бу 
бўғимдаги ҳаракатлар амплитудасининг ошиб кетишига олиб келадиган оёқ-
қўл ўки бўйлаб юктушишидир. 

Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish