Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти «ШАҲар қурилиши ва хўжалиги» кафедраси


меъмори Филиппо Брунеллеско (1377-1446)



Download 3,11 Mb.
bet2/4
Sana28.04.2022
Hajmi3,11 Mb.
#588253
1   2   3   4
Bog'liq
8. Renessans

меъмори Филиппо Брунеллеско (1377-1446) ижодида ўз ифодасини топди.
  • У меъморлар асосида биринчи бўлиб катта гумбазли бино қуриш муаммосини хал қилди. Уни илк асари Флоренциядаги Мария дель Фиоре Собори тепасига ишланган диаметри 42 м бўлган 8 қиррали гумбаз бўлди. Брунеллеско каркас услубидан фойдаланиб ўша даврда энг катта бўлган гумбазни қуришга эришди.
  • Меъморнинг мухим асарларидан яна бири Флоренциядаги 1419 йилда қурила бошлаган тарбия уйи биносидир. Икки қаватдан иборат бўлган бу бино ўз компоцизиясининг соддалиги ва нисбатларининг енгиллиги, горизонтал чизиқларнинг аниқлиги билан ажралиб туради. Бинонинг пастки қавати лоджа билан бошланган бўлиб, нафис устунларни бир-бирига туташтириб турган ярим арклари бинони янада файзли қилади.
    • ХV аср Италия меъморлигининг ютуқларидан яна бири палаццио (шахар саройи) қурилиш принциплари намоён бўлди.
    • Илк уйғониш даври меъморларидан яна бири Леон Баттиста Альберти (1404-1474й.). Алберти “Меъморлик тўғрисида 10 китоб” номли асарида антик ёдгорликларни ўрганиш асосида ўзи яратган янги меъморий композицияларининг илмий назариясини баён қилди. Флоренциядаги Ругелан палацциоси Альбертининг тугалланган етук асарларидан бири хисобланади. Очиқ ховли атрофида тўрт бурчак шаклидаги яхлит 3 қаватли бу саройда Альберити деворларни қисмларга ажратган пилястр, антамблимент ва текис девор юзасини енгил руста билан пардозлаш хисобига ўзига хос гўзаллик бахш этади.
    • УЙҒОНИШ ДАВРИ АРХИТЕКТУРАСИНИНГ ЮКСАЛГАН ДАВРИ
    • Илк уйғониш даври ўзининг умрини тугатиб, юқори уйғониш даврига ярата бошлади. Бу даврда Флоренциянинг хукмдори Лорецо Медичи эди. XV аср иккинчи ярмида Венецияда хам уйғониш санъати принциплари ривожлана бошлади.
    • Юқори уйғониш даври нирсбатан қисқа, XV аср нинг 90 йилларидан XVI асрнинг 30-йилларига қадар бўлган даврни ўз ичига олади. Бу давр Италия санъати тарққиётининг “Олтин асри” хисобланади. Шу даврда яшаб ижод этган буюк титанлар Леонардо Да Винчи, Рафаэль Санти, Микеланжило, Тинцеон ўз мохияти жихатидан юксак баркамол асарлар яратдилар.
    • Шу билан бирга, шу уйғониш даври санъати қўйнида тушкунликни тарғиб этувчи гуманизм ғояларидан узоқ бўлган
      Download 3,11 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
    1   2   3   4




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish