Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент Давлат техника университети Р. Ф. Мингазов, Х. C исахўжаев, Р. К. Чембаев


Органик ёқилғиларни ёқишда атроф – муҳитга зарарли таъсирини баҳолаш



Download 7,55 Mb.
bet52/67
Sana28.03.2022
Hajmi7,55 Mb.
#514074
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   67
Bog'liq
qozon

14.5. Органик ёқилғиларни ёқишда атроф – муҳитга зарарли таъсирини баҳолаш

Органик ёқилғиларнинг ёниш маҳсулотлари таркибида ҳар-хил миқдорда турли хил зиёнликка эга ифлослантирувчи моддалар бор. Улар орасида: углерод, азот ва олтингугурт оксидлари, водород сульфид (Н2S), қора куя (сажа) ҳамда ҳар-хил углеводородлар, бенз(а)пирен (С20Н12), микроэлементлар ва бошқа зарарли қўшимчалар ҳосил бўлиши мумкин.


Айрим ҳолларда энергетик ёқилғиларнинг сифатини тавсифлаш учун уларнинг атроф–муҳитни ифлосланишига нисбатан ҳар-хил ифлосларнинг миқдор йиғиндиси ҳамда унинг заҳарлилигини инобатга олувчи битта кўрсаткич қиймати билан фойдаланишига зарурият бўлиши мумкин.
Бундай кўрсаткичга талаб, энергетик ёқилғиларнинг ҳозирги нархларига қўшимча коэффициентни ўрнатилишидан келиб чиқади. Энергетик ёқилғиларнинг ҳозирги нархлари уларни қазиб олишга ёки ташилишига сарфланган харажатларга асосланган. Аммо, кейинчалик энергетик ёқилғиларни нархлашда уларни зиён келтирувчи таъсирини инобатга олган ҳолда ўрнатилиши лозим бўлади.
Иссиқлик электр станцияларда битта ёқилғини иккинчиси билан алмаштиришда атроф–муҳитни ҳимоялаш нуқтаи назаридан худди шундай кўрсаткичдан фойдаланишни тақозо этади.
Бундан ташқари, бундай зарурият олтингугуртни ушлаб қолиш усулларидан самарали қўлланишни таққослаб баҳолаш учун бундай кўрсаткичга асосланади. Қўлланилаётган технологияларга кўра ҳар-хил зарарли қўшимчалар, масалан, олтингугурт (IV) оксиди ва азот (IV) оксиди ҳар-хил даражада ушлаб қолинади, айрим ҳолларда эса атмосферага ташланишдан аввал тозалаш натижасида мўридан чиқиб кетаётган аммоний тузи бўлмаган газларда, газларни аммиак билан тозалаш натижасида пайдо бўлади.
Буларни ҳаммаси зиёнлик йиғиндисисиз олтингугуртни ушланишининг турли хил усулларини таққослаш учун тозалашда, санитар самарадорлигини ўрнатишда нисбатан қийин бўлади.
Зиёнлилик йиғиндисининг кўрсаткичи К, энергетик ёқилғи ва уларни ёниш маҳсулотлари учун алоҳида зиёнлилик кўрсаткичларининг йиғиндиси билан ифодаланиши мумкин бўлади:


К=Кi , (14.7)
бу ерда: Кi – алоҳида-алоҳида зиёнлилик кўрсаткичлари йиғиндисининг қийматлари, зарарли моддаларнинг солиштирма миқдори ва уларнинг нисбий заҳарлилиги.
Ёқилғиларни ёниш маҳсулотларининг зарарли қўшимчаларини келиб чиқишига кўра қуйидаги гуруҳларга бўлиш мумкин:

Download 7,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish