Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги термиз давлат университети



Download 478,78 Kb.
bet6/26
Sana21.02.2022
Hajmi478,78 Kb.
#61290
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   26
Bog'liq
Субртопик ўсимликлари мажмуа

Куртак ёзиш ва гуллаш. Бу фазалар эрта баҳордан бошланади. Анжир ўзидан чангланувчи бўлиб, анор, хурмо, чилонжийда четдан чангланади. Ўзидан чангланувчи дарахтлар экилганда. Орасига чангловчи нав экмаса ҳам бўлади, четдан чангланувчи ўсимликлардан боғ барпо этишда уларнинг орасига албатта чангловчи навларни экиш зарур, акс ҳолда ҳосилдорлик пасаяди. Бунда ҳар 5-6 қатор орасига битта чангловчи нав экиш тавсия этилади. Дарахт гуллари очилган вақтда ёғингарчилик, ҳашаротларнинг кам бўлиши, совуқ ёки ўта иссиқ шамолларни эсиб туриши, озиқ моддаларининг етишмаслиги уларнинг яхши чангланмай қолишига сабаб бўлади.
Мева тугиш ва пишиш. Бу фаза мева тугишидан бошланиб, ҳосилни йиғиштириб олингунча давом этади. Гул уруғлагандан сўнг тугунча пайдо бўлади. Тугунча ўсиб мевага айланади. Мева ривожланиб тўла шаклланган уруғ ва мева эти ҳосил бўлади. Мевалар тўла пишиб етилганда таркибидаги шакар, кислоталар, витаминлар миқдори кўпаяди, рангги тиниқлашиб ўзгара бошлайди. Меванинг тўла пишиб етилиши ўсимликнинг навига боғлиқ.
Субтропик дарахтларининг ўсиш ва ривожланиш даврлари. Кўчатлар экилганидан сўнг унинг шох ва илдизлари ўса бошлайди. Кейинчалик ўсиши бироз секинлашиб, шохларда гул куртаклар ҳосил қилган мева шоҳлари пайдо бўлади ва ҳосил бера бошлайди. Дарахтнинг ёши катталашган сари ҳосили ҳам ортиб боради. Бу давр анча узоқ давом этади. Сўнгра шохлари қурий бошлаб ҳосили аста секин пасайиб боради. Дарахт борган сари анча кичиклашиб кейинчалик қуришди. Машҳур агробиолог олим П.Г.Шитт мева берадиган дарахтларнинг индивидуал ўсиши ва ривожланишини яъни умрини 9 даврга бўлди ва ҳар бир даврга хос агротехник тадбирларни белгилаб чиқди.
Биринчи давр. Вегетатив органларнинг ўсиш даври. Бу давр уруғлар кўкариб чиққан ёки кўчатлар ўтказилгандан бошлаб ҳосилга киргунча бўлган вақтни ўз ичига олади. Бу даврда илдиз ва новдалар жадал ривожланиб дарахтнинг ўсиши ҳам узоқ давлм этади. Агротехника тадбирлари: Илдиз тизимини ривожлантириш, асосий шох-шаббаларга шакл бериш.
Иккинчи давр. Дарахтнинг ўсиш ва ҳосил бериш даври. Бу дар дарахтнинг хосил берабошлашидан доимий ҳосилга киргунча бўлган даврни ўз ичига олади. Агротехника тадбирлари: Дарахтларга шакл беришни поёнига етказиш, тупроққа ишлов бериш, озиқлантириш ишларини амалга ошириш

Download 478,78 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish