Ўзбекистон республикаси oлий ва ўрта махсус таълим вазирлиги teрмиз давлат университетининг



Download 2,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/47
Sana25.02.2022
Hajmi2,35 Mb.
#302097
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   47
Bog'liq
Тубан ўсимликлар УСЛУБИЙ КЎРСАТМА

халтачали замбуруғлардан
– 
пиреномицетлар ва дискомицетлардан
иборатдир. Фақат баъзи бир 
тропик 
ва 
субтропикларда 
ўсадиган 
лишайниклар 
талломи 
базидиомицетлардан
ташкил топган.
Фикобионт асосан 
кўк-яшил, сарқ-яшил ва яшил сувўтлар
бўлимларига мансуб турлардан иборат.
Ер шарининг мўътадил иқлимли зоналаридаги лишайникларнинг 
8 % 
талломи кўк-яшил, 9 % и ипсимон ёки пластинкасимон Трентеполияли
сувўтлар турларидан, 
83 % и яшил сувўтларнинг хлорококклар синфига
мансуб вакилларидан иборат. 


Лишайниклар танасида 
яшил
сувўтлардан 
Требукция (
Trebouxia
), 
Палмелла (
Palmella
), Глеоцистис 
(Gloeocistis)
, Коккомицес (
Coccomysec
),
ипсимон тузилишга эга бўлган яшил сувўтлардан 
Трентеполия 
(
Trentepohlia
)
, баъзан 
Кладофора (
Cladophora
)
ҳам учрайди. 
Кўк-яшил
сувўтлардан 
Носток 
(Nostoc)
, Анабена 
(Anabena)

Глеокапса 
(Gloeocapsa)
, Хроококк 
(Chroococcus)
, Стигонема
((Stigonema)

Колотрикс 
(Colotrix
), Дихотрикс 
(Dichotrix) ва бошқалар учрайди.
Сариқ-яшил
сувўтлардан 
Гетерококкус 
(Heterocоccus) туркуми 
вакиллари учрайди.
Лишайникларнинг 90 % қисми сувўларнинг Trebouxia, Trentepohlia ёки 
Nostoc туркумларидан иборат. Лишайникларда сувўтларнинг26-28 туркум 
вакиллари учрайди. Лишайниклар таркибидан ажратиб олинган сувўтлар 
зооспоралар, хаттоки гаметалар ҳосил қилиши ва эркин яшай олиши мумкин. 
Лишайникларнинг шакли ва ҳажми хилма-хил. Уларнинг катталиги бир неча 
миллиметрдан ўнлаб сантиметргача етиши мумкин.
Лишайниклар талломининг шаклига кўра 3 та асосий морфологик 
типга (ҳаётий формаларга) бўлиш мумкин: 

Download 2,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish