Ўзбекистон республикаси oлий ва ўрта махсус таълим вазирлиги teрмиз давлат университетининг



Download 2,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/47
Sana25.02.2022
Hajmi2,35 Mb.
#302097
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   47
Bog'liq
Тубан ўсимликлар УСЛУБИЙ КЎРСАТМА

ҳар хил 
насллар галланади

спорофит йирик, гаметофит эса микроскопик 
бўлади. Ламинариянинг талломи 60-100 м. гача етади. Шимолий ва Жанубий 
денгизларда учрайди. Ламинарияни гербарий ёки экспонатлардан кузатиш 
мумкин. «Пояси» ва ризоидлари кўп йиллик бўлади, «барглари» эса ҳар йили 
янгиланиб туради. «Поя» ва «баргларни» ўртасида интеркаляр меристема 
жойлашган, у «поя ва баргни» ўсишини таъминлайди. Ламинариянинг 
спорофитида майда ҳужайрали ташқи пўстлоғи тагида йирик ҳужайрали ички 
пўстлоқ жойлашган, уларнинг ўртасида эса ғовак ўзак бўлади 
Ламинариянинг кўпайишида барг пластинкасининг устки қисмида 
пўстлоқ ҳужайраларидан бир уяли
спорангийлар гуруҳлари (соруслар

ҳосил бўлиб, уларда 
зооспоралар
ривожланади. Зооспоралардан кичик 
микроскопик ўсимта (гаметофитлар
) униб чиқади. 
Антеридийли 
гаметофитда антеридий
ва унинг ичида икки хивчинли 
сперматозоидлар
ва 
архегонийли гаметофитда архегоний
унинг ичида эса 
тухум ҳужайра
етилади. Тухум ҳужайра билан сперматозоид қўшилиб, 
зигота 
ҳосил қилади. 
Зиготадан тезда 
спорофит
ўсиб чиқади. 
Шундай қилиб, ламинариянинг спорафити (жинссиз насл) йирик (60-
100 м гача), гаметофити эса микроскопик катталикда бўлади. 
4.Кўрилганларни барчаси албомга чизиб олинади. 
 
 


9 - лаборатория машғулоти
Мавзу
:
 Сувўтларни табиатдан йиғиш ва сақлаш усуллари.
2 соат
Сувўтлар 
– ўсимликлар дунёнинг ичида хилма-хил тузилишга эга, 
йирик гуруҳи ҳисобланади. Улар ичида бир ҳужайрали, ипсимон талломли, 
шохланган «баргли» вакиллари учрайди. Чучук сув ҳавзаларида учрайдиган 
сувўтларнинг планктон, бентос, перифитон каби вакилларини йиғиш ва ўқув 
материали сифатида сақлашни турли хил услублари мавжуд. 
Чучук сувларда учрайдиган сувўтларни турли шароитларда ва турли 
фаслларда йиғиш мумкин. Бунинг учун сувўтларни қайси фаслларда 
учрашини билиш муҳим аҳамиятга эга. 
Чучук сувларда учрайдиган осцилляториялар, зигнема, мужоция, 
спирогира каби ипсимон, хлорелла, сценедесмус, анкистродесмус бир 
ҳужайрали сувўтлар ва баъзи диатом сувўтлар планктонда учрайди. Бу 
сувўтларни жуда секин оқадиган сой, кўллар ва ҳовуз сувларидан 75-76 М 
маркали планктон тўрга махсус ҳалка остида шланга ўрнатилиб оқимга 
қарши суздирилади. 10-15 метрдан сўнг турдаги сув планктон остидаги 
шлангадан идишга туширилади. Турли чуқурликдаги планктонлар махсус 
бетометр асбоблари орқали йиғилади ва бўлар ҳам идишларга солинади. 
Кладафора, улотрикс, сув тўрчаси каби ипсимон ва йирик колониал 
сувўтлар таёқлар чанчакларва илмоқли иплар ёрдамида олинади ва булар 
ҳам сувли идишларга солиб қўйилади. 
Сув юзасида сузиб юрадиган сузувчи «лепешка»ларни ошхона 
қошиқлари, «чўмичлар» ёрдамида ҳам йиғиб олиш мумкин. 
Қирғоқлар четларидаги турли буюмларга (тошлар, туника, ёғоч) 
цементларга ризоидлари билан ётилиб яшайдиган, катталиги бир неча 
миллиметр келадиган сувўтлар (олтин тусли сувўтлар, сариқ-яшил 
сувўтлар)ни скалпел, ўткир пичоқ ёки устора билан қириб олинади. 
Хара, нителла каби йирик шохланган сувўтларни қўл билан юлиб олиш 
ёки пичоқ билан кесиб олиш ҳам мумкин ва бўлар ҳам сувли идишчаларга 
солиб қўйлади. Хараларни гербарий қоғозида қўритиш мумкин. Кўк яшил 
сувўтлардан ҳисобланган ностокларни суви тиниқ ва тоза тоғ қоялари 
тубидаги тошлар, юксак ўсимликларни поясига ёпишган ҳолда юмалоқ 
шилимшиқ бўлиб турган колонияларини кўриш мумкин. Ностоклар билан 
бирга анабеналарни ҳам бу колонияларда учратиш мумкин. Уларни ўткир 
пичоқ ва устара билан ёпишган субстратдан ажратиб олинади. 
Эвгленаларни ости барг, турли чиқиндилар билан ифлосланган 
ботқоқли ховузлар ва ариқлардан йиғиш мумкин. Улар харакатчан бўлади. 


Диатомларни йилнинг барча фаслларида айниқса, қишнинг очиқ кунларида 
кўлмак сувларда, дарё қирғоқларини саёз, оқмайдиган жойларидаги сув ости 
лойларини лойқатиб, банка, колба ёки пробиркаларга солиб олиш мумкин. 
Йиғилган барча намуналар оғзи яхши беркитилмаган шиша идишларга 
солиб, формалиннинг 4% эритмасидан (100 мл/3-4 томчи нисбатида) 
аралаштирилади. Идишга махсус ёрлиқ ёпиштирилиб, унга сувўтлар 
терилган жой, сана, йиққан кишининг фамилияси ёзилади. Махсус дафтарга 
сувўтларни экологик кўринишлари (бентос, планктон ва бошқа) сув 
ҳавзасини чуқурлиги, сув ва ҳаво ҳарорати, рН, қирғоқнинг сув ўсимликлари 
билан қопланиш даражаси, қайси соатларда йиғилганлиги аниқ кўрсатилиши 
керак. 
Йиғилган барча наъмуналар махсус шкафларда, қуёш тушмайдиган 
жойларда сақланади.Айрим яшил, кўк-яшил (хлорелла, анкестродесмус, 
сценедесмус, носток каби) ва диатом сувўтларни лаборатория шароитида 
махсус озиқа муҳитларида ўстириш ҳам мумкин. 

Download 2,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish