9. Хўжа Аҳрори Валий мажмуаси – Самарқанд туманидаги Улуғбек
қишлоғи ҳудудида жойлашган, XV-XX асрларга тегишли меьморий ёдгорлик.
Хўжа Аҳрори Валий қабри яқинида турли даврларда бунёд этилган Нодир
Девонбеги мадрасаси, икки айвон, масжид, минора ҳамда ҳовуз мавжуд.
Мажмуанинг маркази 8 ёқли ҳовуз, унинг жанубида Хўжа Ахрори Валийнинг
оқ мармарли қабртоши бор, қабртошига араб ёзувида ҳуснихат билан марсия
ёзилган. Шимолида Нодир Девонбеги мадрасаси, тўртбурчак ҳовлининг
атрофида ҳужралар жойлашган; ҳовлининг ғарбида айвон бор, безаклари XVII
асрга тегишли, мармар курсили устунларнинг тепа қисми муқарнасли, шифти 3
қисмга бўлиниб, юлдузсимон шаклдаги ҳовузаклар ишланган.
Иккинчи мурабба тархли айвоннинг шарқий томони очиқ, қолган уч
томони қалин девор билан ўралган, деворларига чуқур равоқлар ишланган; ён
томонидан масжидга кирилади. Масжид синчли бино бўлиб, тўғри тўртбурчак
тархли, ёғоч устун тўсинли, шифти вассали, нафис нақшлар билан серҳашам
38
безатилган. Масжид изорасига кошинкори нақшлар ишланган, меҳроб ва
равоқлари муқарнаслар билан тўлдирилган, юқоридаги ҳошия қаторлар қирма
усулида бажарилган.
23-расм. Хўжа Аҳрори Валий мажмуаси
Ҳужралар ҳовлининг шимолида жойлашган, содда, безаксиз. Ҳовуз ёнида
таги 6 қиррали минора қад кўтарган. Таьмирлаш вақтида томи тунука билан
ёпилган. Таьмирлашда уста Саьдулла (1909 йил), ганчкор уста Т.Исмоилов
(1921 йил), дурадгор уста Ҳафиз ва бошқалар қатнашган.
10. Хўжа Абду Берун зиёратгоҳи. Хўжа Абду Берун Халифа Усмон (р.а.)
авлодидан, арабларнинг «Абду» қабиласига мансуб бу зот Самарқандга Халифа
Усмон (р.а.) ибн Саййид ва Қусам ибн Аббос (р.а.) билан бирга келган. Улар
самарқандликларни Ислом аҳкомларига йўллаганлар. Усмон ибн Аффон (644 –
656 йилларда халифалик қилган) Пайғамбаримиз (с.а.в.)нинг қизлари Руқия ва
Умма Кулсумни ўз никоҳларига олади. Шунинг учун Усмон ибн Аффон
«Зуннурайн» икки нур соҳиби лақаби билан шарафланган. Усмон ибн Аффон ва
Руқиялар бир ўғил ва бир қиз кўришади. Улар қизларини Қурайш қабиласидан
бўлган Хўжа Муҳаммад Пай Бараҳна деган йигитга никоҳлаб беради. Улардан
Хожа Абду Берун дунёга келади. Халифалик Хўжа Абду Берунни Самарқандга
қози этиб тайинлайди.
Самарқанддаги Хўжа Абду Дарун эса Хўжа Абду Беруннинг
ўғилларидир. Айтишларича, Искандар Зулқарнайн барпо этган қалъа – «Девори
қиёмат»дан ташқарида қабр бўлгани учун Хўжа Абду Берун деб юритилади.
Хўжа Абду Берун қабри Қавчинон маҳалласидадир. XVII асрда Бухоро хонлиги
бош вазири Нодир Девонбеги Хўжа Абду Берун қабри устига хонақоҳ ва бир
неча ҳужралар солдирган.
39
24-расм. Хўжа Абду Берун зиёратгоҳи
Do'stlaringiz bilan baham: |