Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти



Download 3,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/162
Sana23.02.2022
Hajmi3,05 Mb.
#141865
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   162
Bog'liq
buxgalteriya hisobi

Харажат турлари 
Сумма 
Асосий ишлаб чиқариш материаллари 
50 000 000 
Асосий ходимлар меҳнати 
30 000 000 
Ёрдамчи ходимлар меҳнати 
6 000 000 
Амортизация 
7 000 000 
Таъмирлаш ва техник хизматлар 
2 000 000 
Жами 
95 000 000 
Менеджер ва бухгалтерлар харажат моддаларини ўзгарувчанлиги ва 
ўзгармаслиги (доимийлиги)га қараб, уларни қуйидагича туркумлайдилар: 
 
Харажат турлари 
Ўзгарувчан 
харажатлар, 1 
бирлик учун, сўмда 
Умумий доимий 
харажатлар, сўмда 
Асосий 
ишлаб 
чиқариш 
материаллари 
500 000 
Асосий ходимлар меҳнати 
300 000 
Ёрдамчи ходимлар меҳнати 
6 000 000 
Амортизация 
7 000 000 
Таъмирлаш ва техник хизматлар 
2 000 000 
Жами: 
800 000 
15 000 000 


18 
Умумий харажатларнинг таҳлилидан кўриниб турибдики, бир бирлик 
маҳсулотга тўғри келадиган ўзгарувчи харажатларни ўртача 800 000 сўм 
миқдорида баҳоланиши, 100 музлатгич учун ушбу харажатларни жами 
80 000 000 сўм миқдорида белгилашга асос бўлган. 100 музлатгич ишлаб 
чиқариш учун кетган доимий харажатлар шу ойда 15 000 000 сўмни ташкил 
қилган. Жами ишлаб чиқариш харажатлари шу ойда 95 000 000 сўмдан иборат 
бўлган. 
Шундай қилиб 100 та музлатгич ишлаб ишлаб чишаришга кетган жами
харажатларни қуйидаги арифметик тенгликда ифодалаш мумкин: 
у = 15 000 000 + 800 000* х 
Ушбу умумий математик қурилма ишлаб чиқариш харажатларини бошқа 
ишлаб чиқариш фаоллиги даражалари учун ҳам аниқлашга асос бўлади. 
Ушбу методнинг асосий камчилиги шундаки, у менежерлар ва 
бухгалтерларнинг харажатларни ўзгарувчан ва ўзгармас турларга ажратишдаги 
субъектив фикрларига ва ѐндшишларига таянади. Бундай субъектив фикр ѐки 
ѐндашувда менежерлар ва бухгалтерлар хатоликка йўл қўйишлари 
кафолатланган деб бўлмайди. 
График метод. Ушбу методда умумий харажатлр график усулида 
ифодаланади. Бунда умумий харажатлар графикда вертикал ўқда (У), ишлаб 
чиқариш фаоллиги (маҳсулот ишлаб чиқариш сони) горизонтал ўқда маълум 
интервалларда тегишли нуқталар билан белгилаб чиқилади. 

Download 3,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   162




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish