Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўрта махсус, касб-ҳунар таълими маркази



Download 2,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/60
Sana23.02.2022
Hajmi2,4 Mb.
#122557
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   60
Bog'liq
meteorologik kuzatish ishlari

7.1.2. Булутлар миқдорини аниқлаш 
 
Булутлар миқдорини, яъни осмоннинг булутлар билан қопланганлик 
даражасини аниқлаш 10 балли шикала бўйича визуал кузатиш орқали 
бажарилади. Осмон гумбази қай даражада булутлар билан қопланганлиги ва 
булутлар орасидаги очиқ жойларни ҳисобга олиб, булутлиликни ўндан бир 
аниқликда баҳолаш лозим. Жуда кичик Ci, Cс ва Ас ларнинг баъзи 
шаклларига хос бўлган очиқ жойлар ҳисобга олмайди. 
Осмонда булутлар бўлмаганда ѐки уларнинг миқдори 0,5 баллдан 
кичик бўлса, булутлар миқдори 0 балл деб ҳисобланади. Агар булутлар 
осмон гумбазининг 0,1 қисмини эгалласа, булутлар миқдори 1-2 баллга тенг 
деб олинади ва ҳ.к. Осмон бутунлай булут билан қопланган бўлса, булутлар 
миқдори 10 баллга тенг деб ҳисобланади. Булутлар қопламида очиқ жойлар 
0,5 балл ва ундан кичик қийматларни ташкил қилса, балл рақами 10 
квадратга олиб 
10
кўринишда ѐзилади. 
Кузатиш бошида биринчи навбатда булутларнинг умумий миқдори 
аниқланади. Сўнг қуйи қават булутларининг миқдори вертикал 
ривожланадиган булутларни қўшган ҳолда алоҳида аниқланади. Кузатув 
натижалари каср кўринишида ѐзилади: суратда – умумий булутлилик, 
маҳражда – қуйи қават булутлигиги ѐзилади. Агар алоҳида булутлар 
кузатилиб, лекин уларнинг миқдори 0,5 баллдан кам бўлса, “булутлар 
миқдори” графасида 0/0 “шакли” графасида эса булутларнинг тури ѐзиб 
“излар” деган сўз қўшилади, масалан 0/0 Ci (изл.). 
Кузатиш пайтида Қуѐш ва Ойнинг бор-йўқлигини ва уларнинг 
нурланиш жадаллигини кўрсатилади. Қуѐш ѐғдуси учун махсус белгилар 
қуйидагича: 

2
- Қуѐш очиқ, буюмларнинг сояси аниқ; 
 - Қуѐш юпқа булутлар ѐки парда (димка) билан қопланган, 
буюмларнинг сояси ҳали кўринади. 

0
- булутлар, туман ѐки ғубор орқасидан Қуѐш кучсиз кўринади, 
буюмларнинг сояси йўқ. 


103 
Ойнинг ѐғдусининг барча фазалари учун , тўлин ой учун эса О 
белгилари билан белгиланади: 

2
, О
2
- Ой очиқ; 

, О - юпқа булутлар ѐки парда (димка) орқали Ой кўринади; 

0
, О
0
– булутлар, туман ѐки ғубор орқасидан Ой кучсиз кўринади. 

Download 2,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish