Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий



Download 5,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/84
Sana03.07.2022
Hajmi5,51 Mb.
#737399
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   84
Bog'liq
ФИЗИОЛОГИЯ ФАНИДАН ЛАБОРАТОРИЯ

 
Катехоламин гормонлар
биринчидан кўндаланг-тарғил ва силлиқ 
мушакларнинг тонуси ва қисқаришига таъсир қилади, икинчидан, ѐғлар ва 
углеводлар алмашинувида иштирок қилади. Адреналин қонда глюкоза 
миқдорини кўпайишини тезлаштиради. Бу жигарда гликоген парчаланишини 
тезлашишининг натижасидир. Норадреналин қондаги глюкоза миқдорига кам 
таъсир қилади. Адреналин энг кучли контринсуляр гормон бўлиб, қондаги 
глюкоза миқдорини бошқаришда муҳим аҳамиятига эга. Адреналин ва 
норадреналин ѐғ тўқимасида ѐғнинг парчаланишини тезлаштириб, қонда 
эркин ѐғ кислоталар миқдорини оширади. Ёғ кислоталар энергия манбаи 
сифатида сарфланади. Адреналин таъсирида катта ѐшли одамнинг асосий 
модда алмашинуви 1,3 марта атрофида, чақалоқларда эса 4 мартага яқин 
тезлашади. Бундай 
термоген самара
норадреналинда кузатилади. 
Катехоламинлар 
юрак-томир тизимига кучли таъсир қилади. 
Норадреналин бош мия томирларидан ташқари ма томирларнинг силлиқ 
мушак толаларини қўзғатиб, торайтиради. Адреналин баъзи қон томирларни, 
масалан, тери қон томирларини торайтириб, бошқа қон томирларни (скелет 
мушаклар томирларини) кенгайтиради. 
Адреналин ва норадреналин организмдан ажратиб олинган юракка 
мусбат 
хронотроп 
ва
 инотроп
 
таъсир кўрсатади.
Адреналин 
ва норадреналин нафас олишни чуқурлаштириб, 
бронхларни кенгайтиради. Одатда, булар овқат хазм қилиш тизими 
аъзоларининг силлиқ мушакларини бўшаштиради, аммо бошқа аъзолардаги 
силлиқ мушакларни (талоқ қобиғи, тери тукларини кўтарувчи мушаклар, 
қорачиқни кенгайтирувчи мушакларга) кўзғатади.
Адреналин марказий асаб тизимининг фаолиятини рағбатлантиради. 
Тинч ҳолатда буйрак усти безидан адреналин ва норадреналин ажралиши 


72 
унча кўп эмас, фақат САТ қўзғалганда уларнинг қондаги миқдори кўпаяди. 
Буни стресс ҳолатларда яққол кўриш мумкин.

Download 5,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   84




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish